Један наш читалац који се представио као Божа дао је прилично занимљиво и чини се логично појашњење свог става да пријемни испит на Филозовском факултету НЕ ТРЕБА поништавати.
Подсетимо, ту могућност изнео је министар просвете Дејан Вук Станковић и то због једног питања које се односи на студентске блокаде. Наиме, у том се питању тражи од будућих бруцоша да одговоре шта од понуђених одговора НИЈЕ захтев студената у блокади. Министар просвете тврди да је ово питање политичко и да му није место на пријемном испиту, те да ће, ако буде законског основа за то, испит бити поништен.
Управо је данас, тим поводом, Филозофски факултет посетила просветна инспекција.
Ево шта на то каже један наш читалац.
”Ја не спадам у присталице студентских блокада, али не видим ниједан разлог да се тест, који је врло занимљив и разноврстан, јер има питања из различитих области – природне, друштвене науке, уметност, свакодневица, а тражи и ангажовање интелигенције – поништава. Спорно питање нема вредносну, већ информативну конотацију.
Питање не гласи – да ли подржавате студентске блокаде, или да ли се слажете са њима, или шта вам се у блокадама највише допало – што би било тенденциозно и евентуално манипулативно, већ тражи информисаност, без опредељивања. Чињеница је да су студентски захтеви постојали, да је јавност о њима много пута обавештена, да су у друштву постојала гибања у вези са тим захтевима, да то јесте део наше савремене историје, без обзира на лично опредељење и симпатије – па зашто онда то не би био сегмент опште информисаности, а не неког „врбовања“ будућих бруцоша?
У питања у вези са општом информисаношћу могло би, рецимо, да спада и – ко је био Ал Капоне и чиме се бавио, или како се звао лидер СССР-а у време Другог светског рата, или како се звао чилеански диктатор, генерал који је на власт дошао војним пучем против изабраног председника Аљендеа, или ко су били Нерон и Калигула, или у којој држави је владао Пол Пот – што не значи да оно имплицира наклоност према чувеном америчком гангстеру, или неком од поменутих диктатора, већ само преиспитује колика су општа знања кандидата из различитих области, односно колико је кандидат информисан о ономе што можда и неће бити његова ужестручна специјалност, као и о ономе против чега вероватно има јасан став.
Али то не значи да о томе ништа не треба да зна. Зато се и зове тест опште информисаности.
Дакле, да поновим, спорно питање нема вредносно, већ информативно обележје, и као такво уопште не би смело да буде спорно. Нема разлога да се тест поништава јер он ничим не сугерише, не подбада, не наводи на политичко деловање, а будући бруцоши нису до сада живели у некој капсули, изолованој од стварности, и они према тој стварности свакако имају свој став, који може бити позитиван, негативан, флуидан, равнодушан… Али за овај тест и за конкретно питање у њему тај став није битан.”