Jedan naš čitalac koji se predstavio kao Boža dao je prilično zanimljivo i čini se logično pojašnjenje svog stava da prijemni ispit na Filozovskom fakultetu NE TREBA poništavati.
Podsetimo, tu mogućnost izneo je ministar prosvete Dejan Vuk Stanković i to zbog jednog pitanja koje se odnosi na studentske blokade. Naime, u tom se pitanju traži od budućih brucoša da odgovore šta od ponuđenih odgovora NIJE zahtev studenata u blokadi. Ministar prosvete tvrdi da je ovo pitanje političko i da mu nije mesto na prijemnom ispitu, te da će, ako bude zakonskog osnova za to, ispit biti poništen.
Upravo je danas, tim povodom, Filozofski fakultet posetila prosvetna inspekcija.
Evo šta na to kaže jedan naš čitalac.
”Ja ne spadam u pristalice studentskih blokada, ali ne vidim nijedan razlog da se test, koji je vrlo zanimljiv i raznovrstan, jer ima pitanja iz različitih oblasti – prirodne, društvene nauke, umetnost, svakodnevica, a traži i angažovanje inteligencije – poništava. Sporno pitanje nema vrednosnu, već informativnu konotaciju.
Pitanje ne glasi – da li podržavate studentske blokade, ili da li se slažete sa njima, ili šta vam se u blokadama najviše dopalo – što bi bilo tendenciozno i eventualno manipulativno, već traži informisanost, bez opredeljivanja. Činjenica je da su studentski zahtevi postojali, da je javnost o njima mnogo puta obaveštena, da su u društvu postojala gibanja u vezi sa tim zahtevima, da to jeste deo naše savremene istorije, bez obzira na lično opredeljenje i simpatije – pa zašto onda to ne bi bio segment opšte informisanosti, a ne nekog „vrbovanja“ budućih brucoša?
U pitanja u vezi sa opštom informisanošću moglo bi, recimo, da spada i – ko je bio Al Kapone i čime se bavio, ili kako se zvao lider SSSR-a u vreme Drugog svetskog rata, ili kako se zvao čileanski diktator, general koji je na vlast došao vojnim pučem protiv izabranog predsednika Aljendea, ili ko su bili Neron i Kaligula, ili u kojoj državi je vladao Pol Pot – što ne znači da ono implicira naklonost prema čuvenom američkom gangsteru, ili nekom od pomenutih diktatora, već samo preispituje kolika su opšta znanja kandidata iz različitih oblasti, odnosno koliko je kandidat informisan o onome što možda i neće biti njegova užestručna specijalnost, kao i o onome protiv čega verovatno ima jasan stav.
Ali to ne znači da o tome ništa ne treba da zna. Zato se i zove test opšte informisanosti.
Dakle, da ponovim, sporno pitanje nema vrednosno, već informativno obeležje, i kao takvo uopšte ne bi smelo da bude sporno. Nema razloga da se test poništava jer on ničim ne sugeriše, ne podbada, ne navodi na političko delovanje, a budući brucoši nisu do sada živeli u nekoj kapsuli, izolovanoj od stvarnosti, i oni prema toj stvarnosti svakako imaju svoj stav, koji može biti pozitivan, negativan, fluidan, ravnodušan… Ali za ovaj test i za konkretno pitanje u njemu taj stav nije bitan.”