Све петице!
Замислите да дођете болесни код лекара па му лепо опишете дијагнозу коју сте сами себи одредили, уз помоћ интернета, наравно, објасните му како сте се лечили, опет уз консултације интернета, али ето, није вам баш нешто успело па вам је све лошије и лошије па нек’ лекар препише неке таблете за ту вашу болест. И онда вас лекар прегледа и установи да уопште немате ту изгуглану болест већ неку сасвим другу и да сте само погоршали стање. Лекар је лекар зато што је студирао минимум 6 година. И зато му се не мешајте у посао.
Или, друга ситуација. Нешто вам лупа у ауту и ви се игратe механичара, дигнете хаубу и чепркате где не треба. Наравно средите ауто тако да личи на Кременков и кад га дошлепате механичару овај почупа пола косе због штете коју сте сами себи направили. И механичар је механичар зато што се за то школовао. И зато што зна шта ради и како ради и зашто баш тако ради. И зато му се не мешајте у посао.
Писање
Много родитеља једноставно обожава да се петља у посао учитеља. Уче децу да пишу пре него што крену у школу. Нема везе што их не науче правилно да држе оловку, важни су ако им дете пише. То што ће их у школи учити да пишу другачијим потезима, правилним редоследом обликовања слова и нови словопис, то никог није брига. Учитељице, по правилу, морају исправљати писање слова И, М, Н, А, Т…
Заправо, сва слова која имају равну црту клинци пишу, по родитељским Гугл упутствима, одоздо према горе, а оловку држе ко да је крамп. Слово ‘О’ редовно се започиње одоздо па у смеру казаљке на сату – дакле опет погрешно. И онда се учитељ запита зашто је преседео сате и сате на стручним усавршавањима кад родитељи знају све и направе штету пре него дете дође у руке учитељице.
Резервни листићи
Много родитеља се код куће игра учитеља. Копају по учитељским групама и страницама и скидају листиће тамо објављене. ОК, лепо је да се води брига о дететовом напретку у школи, али полако људи!
Ако учитељица зада више задатака одмах се нађу они који скачу на задње ноге и тужакају стручним службама и директорима или трачају међусобно вештицу која малтретира децу с гомилом задатака. Зашто? Зато што онда родитељи не стигну с клинцем решавати те додатне задатке које су набавили. Ко је ту луд?
Има и учитеља који својим ученицима задају толико мало задатака да то деца одраде за време великог одмора. Онда надобудни родитељи сами код куће смишљају задатке и причају како учитељица не ради, како је лења и опет иду да се жале надлежнима.
Ко би свима угодио? Даш домаћи задатак – не даш домаћи задатак, не ваљаш свакако.
Учење унапред
У настави постоје одређени поступци и методе, редослед учења неког градива с разлогом. Битним разлогом. И није увек све ученицима одмах јасно и, да, често им је врло тешко. Док не усвоје и схвате.
Међутим, нестрпљиви родитељи желе да дете одмах и сада све зна па крену као маргарин у све да се мешају. Прескоче пар месеци градива које би дете у школи свладавало и ‘стручно методички’ науче дете потпуно погрешном поступку.
И онда дете добије слабу оцену из знања зато што није могло да се снађе, јер је на један начин објашњавао родитељ, а на други начин учитељ. И онда дође бесан родитељ у школу и вришти на учитељицу јер ‘дете кући све зна’. Зачарани круг. То мешање у учитељске методе и поступак личи на самолечење самодијагностиковане болести.
Нормални родитељи и они други
Учитељи на родитељским састанцима држе предавања родитељима како помоћи детету у учењу, али понекад без учинка, јер, зна се, мисли свако да је учитељ бити лако. Заиста су ретки родитељи који јасно и гласно замоле учитеља да им покаже и објасни начин на који би могли радити с дететом. Који не узимају ствар у своје руке и брљаве по методици. Који не инсистирају да им клинац мора имати све петице.
– Ја код свог сина не признајем оцену мању од 5.
– Госпођо, а јесте ли Ви имали све петице у основној школи?
– Хахаха, не, ја сам Вам, знате, пролазила с 3.
Али зато сад дечју психологију, педагогију, методику познају савршено.
Знамо да нико не може волети дете више од родитеља, али исто тако, нико им не може нашкодити више од родитеља, а често из најбоље намере.
Ово сигурно не значи да родитељи треба да се искључе и све препусте учитељима, већ да подстичу сарадњу, траже савет и интересују се за своје дете. Да не закључују сами, већ да се консултују и питају. То није најбољи, већ једини начин да учините најбоље за образовање свог детета.
У дигиталној ери, најмање ће ми бити битно да ли је дете правилно обликовало неко слово.
Lep rukopis je uvek u modi 😉
„То што ће их у школи учити да пишу другачијим потезима, правилним редоследом обликовања слова и нови словопис, то никог није брига“
Ja sam učiteljica, i mene to nije briga.
Novi slovopis?
Koja je svrha novog slovopisa?
Ja bih jako volela da vidim šta i kako pišu učitelji koji suštinu pisanja vide u načinu na koji se oblikuju slova.
Recimo:
„Има и учитеља који својим ученицима задају толико мало задатака да то деца одраде под великим одмором. “
Uopšte mi nije bitno na koji način piše slova neko ko bilo šta može da uradi POD odmorom.
Mojoj ćerki je nastavnik srpskog jezika redovno smanjivao ocene iz sastava zbog rukopisa, uz napomenu da se radi o „najboljem sastavu“ ali da je „rukopis jako važan“.
Dam joj, jednom, neku od Andrićevih knjiga s printom piščevog rukopisa na poleđini. I neku od Nušićevih.
Ona odnese, pokaže, ukaže na nečitkost i upitnu estetičnost rukopisa.
Odgovor koji je dobila, glasio je:
„Pa ne možemo se ugledati na Andrića i Nušića“.
Ima dobrih momenata u ovom tekstu, ali deo sa značajem pravilnog pisanja je sasvim promašen.
Naročito mi se dopada deo „jer je na jedan način objašnjavao roditelj, a na drugi način učitelj“ – šta reći na ovo osim HAHAHAHAH
Pa učitelj samo diktira da bi deca bila mirna na času, a posle kod kuće uče napamet to što je učitelj diktirao!!! A tako ih i pita, da izdeklamuju nučeno napamet! A takvi su i testovi, dopuni rečenice… Ako dete krene svojim rečima nešto da objašnjava – nije dovoljno učio, dakle, morate raditi više sa decom, dragi roditelji!
Nemojte da šaljete decu u školu ako učitelj samo diktira, pa to možete i vi kod kuće, uzmete knjigu i izdiktirate, ma ustvari vi ćete sigurno to i bolje objasniti.E, sad je ha, ha ,ha.
Znači nije on jedini koji diktira, ima vas više, nešto kao- klub podške diktatorima. Pretpostavljam da se finansira od privatnih časova. On diktira a drugi drže privatne časove pa onda dele… lele, jadan Verbić sa vama svima.
Ja sam naučila da čitam kada sam imala 4 godine i tada sam se učlanila u biblioteku, na dečije odeljenje. Sa pisanjem sam počela nešto kasnije, ali pre polaska u prvi razred. Radila sam dodatne zadatke iz matematike i srpskog, čitala knjige koje nisu lektira. Nekada čak i učila lekcije unapred. I ne vidim ništa loše u tome.
Bila sam vukovac i u osnovnoj i u srednjoj školi, završila fakultet kao najbolji student, i sada sam na doktorskim studijama. Nisam neki genije, niti natprosečna inteligencija, samo sam od malena naučena da vredno i marljivo radim, i uvek ulažem više.
Naravno, to neče uspeti kod svakog deteta, jer nemaju svi iste predispozicije, ali u svakom slučaju, rad sa detetom kod kuće i dodatne obaveze nikada ne mogu da škode.
A da malo ucitelji podstaknu decu da razmisljaju,a ane da bubaju…Da se malo pozabave i priznaju da li je gradivo za ucenike do IV razreda ok? Da li se bore za bolje obrazovanje? Slazem se da sa predhodnim komentarima da kako bise slova o dozgo ili odozdole je nebitno. Drugo da li dragi ucitelji znaju da decu u predskolskom uce da pisu slova??? Sto ne vide da li je tamo problem…. Svakako svako je danas ucitelj…Cast izuzecima kojih je jako malo
Проблем је велики кад се дошло дотле да и ми просветни радници кад видимо како колеге раде са нашом децом, шокирамо се што нестручношћу колеге, што неморалним ставовима, а опет не смемо ни да зуцнемо да нам деца не би била ухваћена на зуб. Нпр. учитељица је моје дете учила да напише неправилно нека слова. Зашто? Зато што је изабран неки блесави нестандардни фонт у уџбеницима који су одабрани у дотичној школи. Затим, у истој школи, деца свакодневно носе осам килограма на леђима, а као просветни радник, знам да то не мора да буде тако и да је проблем у одабиру издавача уџбеника. Никакав канал за утицај на то као родитељ немам, нарочито зато што учитељица САМА бира представника за Савет родитеља и то пре првог родитељског састанка. Кад сам се предложила за учешће у СР, учитељица се само направила блесва и одговорила: ,,То је већ одлучено. Да не причам о прозивању детета за неплаћање додатног наставног материјала за чије коришћење нисам потписала пристанак, а детету је утурено од стране школе независно од тога. Има још много грешака просветног кадра, али ово су само неки примери где није у питању запомагање нестручног родитеља и неоснована критика.
Nista gore nego kada kolegu uhvatite da brljavi! I diskretno mu kazete sta ste procitali u svesci svog deteta, a on vam odgovori da tako pise u knjizi. Ne, ne pise, niste razumeli procitano…Kontrolni zadaci su najcesce reproduktivni nivo. Pa kada dete odgovori na pitanje (Kako delimo vode?) stajace i tekuce, podzemne i povrsinske, tvrde i meke…Ona mu kaze da se ne pravi mnogo pametno!!!Ima svacega i medju nama, drage kolege.