Prema procenama, u Srbiji trenutno više od 2.000 dece prima terapiju hormonom rasta, jer nizak rast nije samo estetski problem, kako se najčešće doživljava.
Rano otkrivanje poremećaja je od izuzetnog značaja, jer u velikoj meri poboljšava prognozu u pogledu mogućnosti dostizanja detetove normalne telesne visine.
Hormon rasta osim što utiče na linearni rast kostiju, ima i niz značajnih uloga u metabolizmu, a njegov nedostatak može prouzrokovati srčane, imunološke, probleme sa kostima, plućima, navodi se u saopštenju.
Dodaje se da ukoliko dete ne raste četiri do pet centimetara godišnje ili ako mu se usporava rast, savetuje se odlazak kod endokrinologa.
– Iz tog razloga je od najvećeg značaja dijagnozu postaviti u što ranijem periodu razvoja deteta kako bi se primenom odgovarajuće terapije postigao željeni cilj – objašnjava se u saopštenju.
Naglašavaju da u svemu tome najvažniju ulogu ima primarna zdravstvena zaštita, zato su redovni sistematski pregledi dece od najvećeg značaja, kao i pravovremeno informisanje o problemima koji mogu da nastanu zbog poremećaja rasta.
Nizak rast znači da je telesna visina deteta ispod donje granice normale za uzrast i pol, a najčešće je porodična odlika ili posledica konstitucionalno usporenog rastenja.
– Niska telesna visina roditelja najčešće objašnjava nizak rast deteta, ali to ne sme biti razlog da se dete ne uputi endokrinologu čim se uoči poremećaj, poručuje pedijatar-endokrinolog u Tiršovoj doc. dr Maja Ješić.
– Najčešći endokrinološki uzroci niskog rasta su nedostatak hormona rasta i nedostatak hormona štitaste žlezde, a od ostalih patoloških uzroka nizak rast može biti prouzrokovan intrauterusnim zastojem u rastu, celijakijom, različitim genetskim sindromima, hroničnim bolestima – objašnjava dr Ješić.
Dodaje da nedostatak hormona rasta može biti nepoznatog i poznatog porekla, urođeni i stečeni.
– Kada se radi o urođenom nedostatku hormona rasta, najčešće se uočava posle druge godine života, a uzroci mogu biti genetski uslovljeni ili razvojni poremećaji glave, koji se javljaju sporadično. U stečene uzroke spadaju ozbiljne povrede glave, tumori glave, infekcije centralnog nervnog sistema, zračenje glave – kaže dr Ješić.
U saopštenju se navodi da se deca sa tim problemom leče injekcijama hormonom rasta, koje u Srbiji pokriva zdravstveno osiguranje, odnosno RFZO.
Dr Ješić objašnjava da je osnovni preduslov uspešne terapije što ranije postavljanje dijagnoze i postizanje maksimalne visine pre početka puberteta.
– Hormon rasta ima višestruka korisna delovanja koja obuhvataju održavanje normalnog telesnog sastava i metabolizma tokom celog života. Stoga se kod osoba sa dokazanim nedostatkom hormona rasta preporučuje supstitucija tog hormona i posle prestanka rasta u visinu, ali u dozama koje su manje od susptitucionih doza u detinjstvu i adolescenciji – dodaje dr Ješić.
Ipak, do zastoja u rastu nekada dolazi još dok je beba u maminom stomaku, a dele se na fetalne, maternalne, placentne i veoma važne spoljne faktore, na koje se može delovati preventivno, ističe neonatolog iz Tiršove prof. dr Miloš Ješić.
– Novorođenčad sa intrauterinim zastojem u rastu imaju veći rizik od smrtnosti, a mogu imati brojna oboljenja. Takođe, taj zastoj rasta može ostaviti trajne posledice po bebu, pa su tako neurorazvojni poremećaji, poput poremećaja pažnje, učenja, pamćenja, hiperaktivnosti pet do 10 puta češći – kaže dr Ješić.
Doktor kaže da ta stanja mogu delimično da se leče, ali da pravi terapijski pristup u lečenju intrauterinog zastoja rasta, još nije razvijen.
– Mi terapiju nemamo. Možemo da lečimo samo posledice i to sa ograničenom uspešnošću. Prevencija ima glavnu ulogu, a to je pravilno praćenje rasta i razvoja fetusa dok je u materici, kao i na režim života majke – zaključuje on.
Izvor: Novosti