Noćne more kod dece

Procenjuje se da 10-50% dece uzrasta od 3-6 godina ima noćne more koje mogu izgledati zastrašujuće stvarno. Evo načina da pomognete svom detetu da se nosi i smanji rizik od ovih loših snova – ali evo i saveta o tome kada ćete u ovom slučaju morati da pozovete lekara.

Šta su noćne more kod dece?

Noćne more kod dece su strašni ili zastrašujući snovi koji ih obično bude u sred noći uznemirenima. Ovi snovi se obično javljaju u poslednjoj trećini noći, kada spavamo u REM fazi sna, fazi sa bržim i nasumičnim pokretima očiju. Oni mogu uključivati strah ili anksioznost i druge emocije poput besa, tuge, sramote ili gađenja.

Noćne more ili košmari deci izgledaju veoma stvarno i mogu imati problema da se vrate u san nakon noćne more. Neka deca se takođe mogu odupreti odlasku u krevet jer žele da izbegnu loše snove, pogotovo ako ih često sanjanju.

Šta uzrokuje noćne more kod dece?

Tačan uzrok noćnih mora nije poznat. Verovatnije su kada su deca preumorna ili doživljavaju stres. Deca koja su preživela traumatične događaje mogu imati česte noćne more. Neki lekovi takođe mogu izazvati noćne more ili uznemirujuće snove tokom njihove upotrebe.

Koja deca će češće imati noćne more?

Većina dece doživi bar jednu noćnu moru tokom godine i više noćnih mora tokom života. Hronične ili veoma česte noćne more se dešavaju ređe i nisu čest slučaj ni kod odraslih, ni kod dece.

Noćne more kod dece mogu se desiti u bilo kom uzrastu, ali obično počinju između 3. i 6. godine života, a smanjuju se nakon 10. godine. Posle 12. godine, devojčice imaju veće šanse da imaju česte noćne more nego što je to slučaj sa dečacima.

Vrste noćnih mora razlikuju se po fazi razvoja. Mlađa deca će verovatno imati noćne more da su odvojena od svojih staratelja ili da vide čudovište. Starija deca će verovatno imati noćne more povezane sa strašnim filmovima ili nadolazećim stresorima u njihovom životu poput polaska u novu školu.

Mogu li da smanjim rizik da dete ima noćne more?

Koraci koje treba preduzeti da smanjite verovatnoću da dete ima noćne more uključuju:

1. Pobrinite se da dovoljno spavaju. Deci je često potrebno više sna nego što dobijaju . Dovoljno sna može smanjiti broj i intenzitet noćnih mora na minimum.
2. Neka rutina odlaska na spavanje bude lagana i srećna. 30 do 60 minuta pre spavanja, ne dozvolite svom detetu da gleda horor filmove ili TV emisije koje imaju neki aspekat zastrašujućeg, niti da čita strašne priče pred spavanje. Pokušajte da izbegavate bilo koje materijale koji mogu biti uznemirujući za decu. To pravilo važi u svakom smislu, ne samo pred spavanje.
3. Pričajte o noćnim morama tokom dana. Potrudite se da vidite da li kod njih postoji tema noćnih mora uopšte i kako ih oni kao deca percipiraju – posebno ako se one često dešavaju. Snovi mogu biti o školi, brizi o porodici ili drugim problemima koji ih muče. Radite na identifikaciji stresora u životu vašeg deteta i razgovarajte o njima. Takođe objasnite im da su i pitanju samo snovi, bar onoliko koliko bi dete moglo to da razume. Objasnite im da se to ne dešava stvarno, ukoliko to sama deca nisu zaključila.
4. Utešite i uverite svoje dete da je sigurno. Ovo je vreme kada su udobnost i maženje prikladni. Ostanite sa svojim detetom kratko vreme nakon noćne more. Većina će dece posle noćne more i dalje biti umorna i uskoro će moći da zaspi. Ostali saveti:

Ohrabrite svoje dete da se vrati na spavanje u svom krevetu. Izbegavajte preteranu pažnju ili maženje. Ali pustite dete da zagrli bilo koju omiljenu meku igračku ili omiljeno ćebence do kraja noći. Naravno ako ne može da zaspi, pustite ga da spava sa vama.
Izbegavajte da držite upaljena svetla u spavaćoj sobi, ali noćno svetlo može doneti udobnost koja je neophodna za miran san deteta.
Razmislite o tome da ostavite vrata spavaće sobe otvorena kako biste svojoj deci pokazali da je vaš dom bezbedan i da ste u blizini.
Osmislite načine da prevaziđete noćne more. Zajedno vi i dete možete pronaći kreativne načine da im pomognete da prerastu te svoje noćne more. Pročitajte im neke priče o prevazilaženju noćnih strahova. Nacrtajte slike noćnih mora, a zatim ih pocepajte i bacite kao simboličan gest. Pokušajte sa svakim načinom i kojim god kreativnim rešenjem, za koje mislite da bi moglo da funkcioniše u prevazilaženju straha.

Strategije za prevazilaženje noćnih strahova

Strah od mraka, čudovišta u ormaru ili jednostavno strepnja oko odlaska u krevet – sve je to relativno često kod male dece u nekom trenutku tokom detinjstva. Način na koji se vi, kao roditelj ili bilo koji staratelj, bavite strahovima svog deteta i nudite uveravanje u sigurnost, uticaće na njihovu sposobnost da utonu u san.
Neki saveti koji će pomoći vašem detetu da prevaziđe noćne strahove su:

1. Otkrijte šta je to čega se vaše dete plaši? Započnite prvo identifikacijom straha. Slušajte svoje dete. Postavljajte otvorena pitanja koja im omogućavaju da vam kažu šta ih čini uplašenim pred spavanje. Nemojte ismevati strahove vašeg deteta. Ono što vam može izgledati smešno ili trivijalno, vašem detetu je veoma stvarno i verovatno veoma strašno.
2. Uverite se u bezbednost vašeg deteta. Ako se vaše dete teško odvaja od vas, budite mu podrška i umirite ga, ali onda ga vratite u njegov krevet, a ne u svoj! Budite nežni, ali čvrsti u vezi sa tim da prespava u vašem krevetu – pogotov ako dete već ima određen broj godina. Treba pustiti dete da nauči da se sam nosi sa svojim problemima, naravno uz brižno nadgledanje tog procesa i uskakanje u pomoć ako dete ne može samo da se nosi sa problemom.
3. Ako vas vaše dete pozove, pitajte ponovo šta nije u redu, a zatim ga uverite da je sve u redu, da je bezbedno, ništa mu neće smetati – i da može udobno da spava u svom krevetu. Ovo im pomaže da veruju da je njihov krevet sigurno mesto. Bolje je utešiti svoje dete u sopstvenoj sobi nego ga pustiti da napusti svoju spavaću sobu i spava na drugom mestu.
4. Druga opcija je da im obećate da ćete ih redovno proveravati, počevši od dva do pet minuta, zatim svakih 10 minuta, zatim svakih 15 minuta, itd., Sve dok ne zaspi. Pokažite da ste tu da pazite na njih i da nisu sami.

Radite na izgradnji detetovog samopouzdanja i veština suočavanja. Tokom dana, radite na aktivnostima koje pomažu u izgradnji samopouzdanja. Na primer, neka vaše dete priča o svojim strahovima i iskustvima pred spavanje. Možda ćete moći da razgovarate o alternativnim načinima da odgovorite na ove strahove ili da se nosite sa njima, što može pomoći vašem detetu da se oseća manje uplašeno noću.

Ne zaboravite pozitivne programe potkrepljenja i/ili nagrađivanja. Poslastice za doručak, male igračke ili druge specijalne nagrade su samo nekoliko načina da nagradite svoje dete. Koristite pozitivne fraze: „ Super je što si prespavao sam, mnogo si hrabar/a.“ I zapamtite da ohrabrite svoje dete da razgovara sa vama o svojim strahovima i tokom dana.

Strah od samog spavanja

Neka deca koja imaju noćne more mogu takođe imati strah od spavanja, koji se razlikuje od noćnih mora. Strahovi od spavanja se najčešće dešavaju tokom prve trećine noći kada je dete u dubokom snu. Oni nisu budni tokom ovih epizoda. Strahovi od sna obično traju pet do 10 minuta i mogu biti veoma alarmantni. Vaše dete može da viče, vrišti, udara i mlatara, iznenada ustane i izgleda uplašeno. Uprkos intenzitetu straha od spavanja, deca se ujutru ne sećaju da se to dogodilo, za razliku od noćne more.

Ne pokušavajte da probudite ili umirite dete tokom epizode fobije, paničnog straha od sna jer to povećava rizik od još jedne epizode ​​​​kasnije tokom noći. Strah od sna su veoma uznemirujući za negovatelje, ali dete nije svesno da se oni dešavaju. Zapamtite da dete zapravo još spava tokom ovih epizoda. Ne razgovarajte sa svojim detetom o napadu ujutru. To ih može učiniti zabrinutijim da se noću dešava nešto zastrašujuće, a da oni to ne znaju i da toga nisu svesni.

Ako vaše dete traži utehu, sigurnost i pokazuje jasne znake da je budno – govoreći na način da ga razumete ili hodajući otvorenih očiju – onda je verovatno imalo noćnu moru. Možete im pomoći da ih umirite da zaspu. Ako dete ne pokazuje te znake, onda sačekajte pre nego što odgovori jer možda mesečari.

Kada treba da pozovem doktora?

Razmislite o tome da pozovete svog doktora ako se:

1. Strah i anksioznost vašeg deteta pred spavanje nastavlja, odnosno ako su mu simptomi stanja ozbiljni ili se pogoršavaju.
2. Ako su strahovi vašeg deteta počeli nakon vama poznatog traumatičnog iskustva ili događaja i traju već neko vreme i nakon što je događaj završen.
3. Ako strah vašeg deteta prekida njegove ali i vaše dnevne aktivnosti.
4. Ako su noćne more vašeg deteta veoma uznemirujuće i u njih su uključeni ponavljajući ili psihološki problemi. U takvim slučajevima, psihološke tehnike poput desenzibilizacije i strategije opuštanja mogu funkcionisati. Kod adolescenata, određene obuke koje podučavaju na terapijama mogu pomoći.

Izvor: digitalni-psiholog.com