Da bi se dete pravilno razvijalo, potrebno je da se suočava s takvim preprekama koje može uspešno savladati. Kao posledica svakog malog detetovog uspeha, nastaje njegova uverenost u vlastite sposobnosti – samopouzdanje.
Zato problemi u razvoju detetovog samopouzdanja nastaju ili onda kada su prepreke vrlo velike, za dete nesavladive, ili onda kada ih dete uopće nema. Tipičan primer za to je ona vrsta odgoja/razvoja deteta koje se naziva prezaštićeno dete.
Pročitajte norveško iskustvo dr. Ranka Rajovića, člana Upravnog odbora Mense International i predsednika Mensina svjetskog Odbora za darovitu decu:
„Zanimljivu sam situaciju doživio u Norveškoj. Dolazim u vrtić i kiša pada sa svih strana, kao iz kabla. Uđem u vrtić i pitam gde su deca, a vaspitačica kaže da su deca napolju. I vidim da se igraju napolju, sa kanticama u kišnim čizmicama i kabanicama. Gledam, ne mogu da verujem i pitam je li se roditelji bune. Oni me u čudu gledaju i kažu da ne, jer moraju naučiti da žive i na kiši koja pada često.
I još nešto, utorkom i četvrtkom pešače, sat vremena do parka, gde se igraju sat vremena i onda natrag, bila kiša ili sneg, nema veze, oni moraju da hodaju. Kod nas su me nedavno zvali roditelji koji su tražili zabranu krosa kroz šumu iz straha da se dete ne bi spotaklo o korijenje, pa su hteli da trče na betonu. Srećom, nisu uspeli.“