Нови језик онлајн наставе: „Сад ћу да се џоинујем миту”

Глаголи шеровати, постовати, скајповати, аплоудовати, даунлоудовати, стримовати, скриншотовати, скроловати – за младе, „рођене” уз компјутер, нису нарочита новина, али су зато за времешне просветне раднике права главоломка.

Foto: Canva

Кад поруке почну да се нижу, наставницима треба подоста времена да протумаче о чему је реч, а разумевање им, кажу, додатно отежава употреба новокомпонованих скраћеница, попут нзм – не знам, нмг – не могу, врв – вероватно, поз/поy – поздрав, ннц – нема на чему, к – ОК/ у реду или омг/омб – о мој боже.

Као што је некада српски био крцат германизмима и галицизмима, тако данас њиме суверено влада језик глобализације – енглески. Како се домаћи лексичари, за разлику од, рецимо, хрватских, нису бавили стварањем иначица за позајмљене термине, школарци се сналазе како знају и умеју, све у намери да комуникација буде што сажетија, па самим тим и бржа. Тако су настале конструкције:

„Четнуо сам вам” (одговорио сам вам у преписци на друштвеној мрежи);

„Је л’ и сутра зумујемо?” (да ли и сутра за наставу користимо Zoom апликацију);

„Сад ћу да се џоинујем миту” (сад ћу се придружити састанку на платформи „Google meet”);

„Ја ћу да ливнем” (напуштам онлајн час);

„Адмитујте га да уђе” (употребите опцију адмит, у значењу „прихватити” да би могао присуствовати часу, што се може упоредити са класичном прозивком);

„Спао сам са мита, нестала ми струја” (не могу да пратим наставу, нестала ми струја);

„Наставнице, много багујете” (испрекидано се чујете због слабијег протока интернета);

„Наставниче, мјутовани сте, анмјутујте” (наставниче, не чујете се, укључите звук);

„Не могу да субмитујем, послаћу вам мејл кад будем лог ин!” (не могу да доставим/предам документ, послаћу га кад се прикључим на интернет);

„Зум му се крешовао” (Зум је престао да ради, избацио га је) и многи други.