Deca vrtićkog uzrasta “upijaju kao sunđeri” svet oko sebe a onda ga i reprodukuju. Uz sve pozitivne stvari koja deca uče u vrtiću kao što je deljenje, zajednički rad i komunikacija, isto tako se susreću i s nepoželjnim situacijama. Tako će vaše dete nekad povući za kosu drugo, ili će vas zaprepastiti kada po prvi put čujete neku psovku koju je, naravno, naučilo od druge dece. Jasno je da deca ponavljaju stvari koje usvajaju iz svoje okoline. Ono čemu roditelji najviše posvećuju pažnju uglavnom se odnosi na pristojno ponašanje, sticanje radnih navika, prihvatanje obaveza i učenje samostalnosti. Međutim, nekako se čini da ne pridaju toliko pažnje učenju ispravnih vrednosti, socijalnoj osetljivosti i uvažavanju drugih. Jer kako drugačije objasniti stvaranje klasnih podela među decom vrtićkog uzrasta?! Evo i o čemu se radi.
U razgovoru s vaspitačicom jednog splitskog vrtića, doznali smo kako su već u tako ranoj dobi deca i te kako svesna materijalnih stvari, vrednosti novca i odeće. Tako je među decom u upotrebi jedan novi, u svakom smislu pogrdan naziv – “lidlići”. Pogađate, radi se o deci čiji su roditelji kupili komad odeće iz istoimenog trgovačkog lanca (Lidl), a “lidlići” su i sva ona deca slabijeg imovinskog stanja.
“Deca nisu svesna kako određeno ponašanje može negativno uticati na osećaje i samopouzdanje drugih, njihova empatija nije još u tolikoj meri razvijena, ali ovakva klasifikacija druge dece prema tome da li je odeća markirana ili ne, zabrinjavajuća je za decu tog uzrasta”, objašnjava nam vaspitačica.
Deca zaista umeju da budu okrutna, predmet “ruganja” mogu biti različiti povodi kao što je nošenje dioptrijskih naočara, klempave uši, ako je neko nevešt u određenim aktivnostima kao što je crtanje, slikanje ili druge igre.., dakle sve one stvari koje se u nekoj meri i očekuju ili mogu predvijeti, rekla nam je i istakla kako se i same vaspitačice u vrtićima nekad susreću s neočekivanim situacijama.
“Možete samo zamisliti kako se oseća dete koje tako nazivaju”, kazala je.
Odakle deci pojam vrednosti markirane odeće, kako je prepoznaju i ko ih je tome naučio? Pitanje je koje bi roditelji ovoga puta sebi trebalo da postave.
Šta činiti u ovakvim situacijama?
Ova splitska vaspitačica objašnjava kako se u ovakvim situacijama deci kroz pozitivne primere ukazuje na neprimereno ponašanje, uče ih međusobnom uvažavanju i prihvatanju te onim vrednostima koje uključuju socijalnu osetljivost i uvažavanje različitosti. Ali, kako sama ističe, jako je teško intervenisati i uticati na ono što su deca naučila od svoje okoline, prvenstveno misleći na roditelje i širu porodicu.
“Naši mali sunđeri upijaju sve oko sebe i treba da se trudimo i pazimo kakav primer dajemo svojoj deci, jer sve to utiče na njihovo osetljivo psihološko stanje u ovim formativnim godinama. Pozivam roditelje da malo promisle i da se svi zajedno potrudimo da naučimo našu decu pravim vrednostima, jer ona su naša budućnost”, poručila je vaspitačica.
Izvor: Splitski dnevnik