Da li je novi Pravilnik o ocenjivanju spasonosna formula za povratak škole tamo gde joj je mesto, ili je samo još jedan papir sa rečima koje obećavaju, a retko ispunjavaju? Ovo pitanje postavlja se u svetlu ambicioznih promena koje prate ovaj dokument, a koje bi trebalo da revitalizuju obrazovni sistem, unaprede rad prosvetara i podstaknu učenike na kvalitetniji rad. Međutim, hoće li ova obećanja iz papira preći u stvarnost?
Jedna od ključnih novina koju je famozni Član 5 nekako smestio u drugi plan, jeste dodatna provera tokom polugodišta, što bi moglo pružiti bolji uvid u napredak učenika. Ipak, postavlja se pitanje da li je kvantitet zaista isto što i kvalitet. Možda bi umesto dodatnih provera, bilo korisnije usmeriti pažnju na individualizovane pristupe učenju, podršku nastavnicima i uvođenje inovativnih nastavnih metoda.
Ocena iz vladanja utiče na prosek – zvuči kao logičan korak ka ukupnom oblikovanju ličnosti učenika. No, kako izmeriti nešto tako subjektivno? Ocenjivanje društveno korisnog rada i odnosa prema drugoj deci dodatno komplikuje ovu jednačinu. Da li se time stvara prostor za favorizaciju ili diskriminaciju, umesto za objektivnu ocenu?
Poseban plan ispitivanja za odsutne učenike predstavlja dobar pokušaj prilagođavanja, ali da li će se time rešiti osnovni problem – nedostatak ličnog kontakta sa nastavnicima i vršnjacima tokom odsustva? Možda bi umesto toga trebalo razmotriti nove tehnološke alatke za učenje na daljinu.
Roditelji imaju pravo žalbe na ocenjivanje nastavnika ako većina proceni da je to potrebno. Ova demokratska nota zvuči obećavajuće, ali hoće li to dovesti do konstruktivne saradnje ili otvoriti Pandorinu kutiju subjektivnih procena i ličnih (često nerealnih) roditeljskih ambicija?
Sve u svemu, novi Pravilnik o ocenjivanju nosi sa sobom potencijal, ali i izazove. Da bi se škola zaista vratila na pravi put, potrebno je više od pukih promena u ocenjivanju. Neophodno je promeniti celokupan pristup obrazovanju – od strane prosvetara, roditelja i samih učenika.
Umesto pukih izmena, možda je vreme za revoluciju u obrazovnom sistemu. Podržimo novine koje donose kvalitet, ali bez zaziranja od suštinskih promena koje će školi vratiti njen istinski značaj – oblikovanje svesti budućih generacija.
Autor: Tatjana Jovanović, master profesor srpskog jezika i književnosti iz Beograda