Novopečeni i budući roditelji mogu da zaborave na tradicionalne dečje igračke, lutke, automobile i „lego” kocke…
Studije pokazuju da se najmlađa generacija sve više okreće mobilnim telefonima, i-te napravama i Internetu.
Sociolozi i psiholozi širom sveta tvrde da se ova pojava može opisati kao svojevrsna kompresija detinjstva. Po nekima ona predstavlja eroziju detinjstva i da deca koja ranije odbace igračke gube mogućnost da razvijaju svoju maštu i pažnju koju im, logično, okupiraju „gedžeti”.
Džulijet Šor, profesor sociologije sa Bostonskog koledža, kaže da ovaj fenomen nije novost i da je trenutno rano da se sudi o njegovim efektima:
– Ova pojava traje već više od jedne decenije. Savremeno čovečanstvo duže živi i ima „produženu” mladost, ali zato ranije sazrevamo. A da li je to dobro ili ne, vreme će pokazati.
Džef Holcman, direktor američke kompanije „Goldberger”, koja se bavi proizvodnjom lutaka, kaže da je njegova firma ranije pravila lutke za decu od rođenja do 12 godina, dok danas stvari stoje sasvim drugačije.
– Oko četvrte ili pete godine, deca već traže mobilne telefone i slične naprave, klasične lutke im više ne zaokupljuju pažnju. Ako se ovaj trend nastavi, možda ćemo biti primorani da promenimo delatnost – dodaje Holcman.
Ipak, ne treba unapred očekivati da će nove tehnologije i promenjeni način života uticati loše na nove generacije, tvrde stručnjaci. Brojna istraživanja pokazala su da pojava televizije nije uticala na „zaglupljivanje” dece rođene u drugoj polovini dvadesetog veka. Štaviše, „klinci” rođeni šezdesetih, sedamdesetih ili osamdesetih imali su u proseku viši koeficijenat inteligencije od svojih roditelja, baka ili deka.
Genetičar Kreg Venter ima teoriju da svaka stvar može da razvije čovekovu kreativnost, bez obzira na to koje je forme.
– Za Njutna je to bila jabuka a za Ajnštajna kompas. Moje omiljene igračke bile su čekić, ekseri, testera i daščice od kojih sam pravio brodove i avione. Ali nije poenta šta ti „padne pod ruku” već šta ćeš da radiš sa tim igračkama – zaključuje Venter
Studije pokazuju da se najmlađa generacija sve više okreće mobilnim telefonima, i-te napravama i Internetu.
Sociolozi i psiholozi širom sveta tvrde da se ova pojava može opisati kao svojevrsna kompresija detinjstva. Po nekima ona predstavlja eroziju detinjstva i da deca koja ranije odbace igračke gube mogućnost da razvijaju svoju maštu i pažnju koju im, logično, okupiraju „gedžeti”.
Džulijet Šor, profesor sociologije sa Bostonskog koledža, kaže da ovaj fenomen nije novost i da je trenutno rano da se sudi o njegovim efektima:
– Ova pojava traje već više od jedne decenije. Savremeno čovečanstvo duže živi i ima „produženu” mladost, ali zato ranije sazrevamo. A da li je to dobro ili ne, vreme će pokazati.
Džef Holcman, direktor američke kompanije „Goldberger”, koja se bavi proizvodnjom lutaka, kaže da je njegova firma ranije pravila lutke za decu od rođenja do 12 godina, dok danas stvari stoje sasvim drugačije.
– Oko četvrte ili pete godine, deca već traže mobilne telefone i slične naprave, klasične lutke im više ne zaokupljuju pažnju. Ako se ovaj trend nastavi, možda ćemo biti primorani da promenimo delatnost – dodaje Holcman.
Ipak, ne treba unapred očekivati da će nove tehnologije i promenjeni način života uticati loše na nove generacije, tvrde stručnjaci. Brojna istraživanja pokazala su da pojava televizije nije uticala na „zaglupljivanje” dece rođene u drugoj polovini dvadesetog veka. Štaviše, „klinci” rođeni šezdesetih, sedamdesetih ili osamdesetih imali su u proseku viši koeficijenat inteligencije od svojih roditelja, baka ili deka.
Genetičar Kreg Venter ima teoriju da svaka stvar može da razvije čovekovu kreativnost, bez obzira na to koje je forme.
– Za Njutna je to bila jabuka a za Ajnštajna kompas. Moje omiljene igračke bile su čekić, ekseri, testera i daščice od kojih sam pravio brodove i avione. Ali nije poenta šta ti „padne pod ruku” već šta ćeš da radiš sa tim igračkama – zaključuje Venter
Izvor: Politika