О улози васпитача у развоју говора – Приручник Језичке игре у говорном развоју

У издању Креативног центра објављен је приручник Језичке игре у говорном развоју намењен свима онима који се баве развојем говора предшколске деце, а најпре васпитачима и студентима – будућим васпитачима. Овај приручник могу користити логопеди, али и родитељи који код куће стимулишу говорно-језички развој деце.

Родитељи су свом детету најбољи учитељи матерњег језика, јер дете усваја говор подражавањем, па је број речи које родитељи свакодневно упућују детету најважнији подстицај за уредан развој говора. Осим родитеља, и васпитачи у предшколским установама имају значајну улогу у говорно-језичком развоју деце. Визуелни и аудитивни стимулуси за развој дечијег говора, које осмишљава и користи васпитач, као и правилан говор васпитача, доприносе стимулацији говорног развоја.

Принципи рада на развоју говора предшколске деце добро су познати сваком васпитачу или логопеду, али начин примене тих начелних принципа зависи од личне креативности.

Вебинар за васпитаче – Језичке игре у говорном развоју биће одржан 10. јуна у 19 часова. Уколико желите да учествујете на вебинару, можете се пријавити ОВДЕ до 8. јуна у 16 часова.

Циљ аутора овог приручника јесте да пружи мноштво примера и идеја за сврсисходан рад на развоју говора деце од треће до седме године. У књизи су представљене различите фонолошке, морфолошке и синтаксичке језичке игре, као и игре ритма и риме. Осим језичких игара, у фокусу пажње су и кратке књижевне форме које својим језичко-стилским одликама погодују раду с децом предшколског узраста. На крају приручника дати су примери планираних ситуација учења за различите узрасте.

Doc. dr Jelena Spasić

Доц. др Јелена Спасић је доктор филолошких наука и доцент за ужу научну област Српски језик са методиком наставе на Факултету педагошких наука Универзитета у Крагујевцу, Јагодина. Аутор је радова публикованих у домаћим и страним научним часописима и тематским зборницима из области стилистике српског језика, новинске стилистике, лингвостилистике, функционалне стилистике и методике развоја говора. Учесник је великог броја националних и међународних научних скупова. Поред практичног рада са студентима на смеру Васпитач у предшколским установама, подстрек за рад на развоју говора деце добија и кроз праћење говорног развоја својих кћерки.

Чиме се бави приручник Језичке игре у говорном развоју и која је његова структура?

Приручник осветљава улогу коју језичке игре имају у развоју говора деце предшколског узраста и доноси преглед различитих врста језичких игара, као и мноштво примера игара намењених деци узраста од три до седам година. У најобимнијем поглављу представљене су различите врсте језичких игара, кроз бројне примере. Посебна поглавља посвећена су развоју значења речи, коришћењу кратких форми у раду на развоју говора и коришћењу медијских садржаја у раду на развоју говора. Дати су примери планираних ситуација учења за развој говора, као и табеларни приказ врста језичких игара према узрастима.

Који су то типови игра које сте представили у књизи?

У књизи су представљене фонолошке, морфолошке, лексичке, синтаксичке игре и игре ритма и риме. У досадашњој литератури о развоју говора језичким играма је посвећена пажња у оквиру уџбеника из методике развоја говора и у невеликом броју стручних радова, па ће овај приручник бити од користи оним васпитачима који стално трагају за новим идејама.

Који су најчешћи проблеми са којима се васпитачи сусрећу у развоју говора предшколске деце?

Све је већи број деце која мало говоре, касно проговарају или имају успорен говорни развој. Поремећаји артикулације су посебно учестали. Према наводима Смиљке Васић, две трећине свих говорних поремећаја код предшколске деце чине одступања у погледу начина изговора гласова (С. Васић, Вештина говорења : вежбе и тестови за децу и одрасле, Београд, 2000).

Један од задатака васпитача је да препозна говорни поремећај и кроз свакодневну корекцију, али и језичке вежбе и игре потпомогне превазилажење потешкоћа у говору детета. У вртићима често не постоји логопед који би додатно едуковао васпитаче и кроз индивидуално тестирање утврдио језичку развијеност деце.

На који начин ове игре могу помоћи децу при њиховом говорном развоју?

Најефикаснији начин отклањања говорних поремећаја је вежбање на раном узрасту. Коришћењем логомоторичких вежби увежбавамо положај говорног апарата за изговор критичних гласова. Такође, и код деце уредног говорног развоја кроз фонолошке игре подстичемо правилну артикулацију и способност дискриминације гласова, а то су важне читалачке предвештине. Кроз игре ритма и риме развијамо свест о слоговима, способност препознавања и продуковања риме, која доприноси лакшем разумевању и читању дужих речи.

Кроз морфолошке игре освешћујемо начине грађења речи, док синтаксичке игре доприносе развоју дечије реченице. Оно што језичке игре чини посебно подстицајним за развој говора је принцип радости и задовољства, често и нонсенсни карактер, раскидање смисаоних веза којим одвлачимо пажњу са значења (семантике) и усмеравамо дечију пажњу на језичку структуру.

Језичка игра се одвија у опуштеној атмосфери, уз коришћење реквизита, картица, макета, па деца у њој радо активно учествују.

Издвојте нам пример неке језичке игре за коју мислите да би сваком родитељ и васпитачу могла да буде корисна и интересантна?

Издвојила бих различите варијанте игре ритма и риме. Игра риме која је осмишљена као покретно-говорна игра је веома корисна, а погодна је за рад са предшколским узрастом. Можемо се играти римовања уз пљескање на сваку изговорену реч у римованом пару или римованом низу или шетати парком и римовати називе предмета, биљака и животиња које током шетње опажамо, добацивати се лоптом и римовати имена. Игра препознавања риме се може осмислити помоћу римованих домина, а може се уклопити у било коју тему коју васпитачи са децом обрађују.

Издвојила сам игре риме, јер предшколци најчешће препознају две од десет рима, а способност грађења риме тек почиње да се развија од шесте године, да би се тај развој наставио у млађем школском узрасту. Иако истраживања показују да способност продукције и препознавања риме корелира с каснијим успехом у почетном читању, што води бољем школском успеху, игре риме нису често коришћене у вртићима. Такође, чак и без много уложеног труда у припрему саме игре у раду са млађим узрастима могу се користити игре слоговима, тј. игре ритма, у којима сваки слог прати једна измена покрета руку (на сваки слог пљескамо, отварамо и скупљамо шаке или сукцесивно додирујемо све прсте једне руке палцем).