Mama, maaama, maaama! Bolujete li od mamitisa?
Više ne znam da funkcionišem ako me neko svako malo ne zovne: mama. Kada sam se posle dve godine porodiljskog odsustva za treće dete vratila na posao, dočekala me je zaglušujuća tišina: čuli su se samo zvuci tastature, i niko me nije svaka dva minuta zvao mama! Potrajalo je dok sam se navikla. Mnogo sam naučila od roditeljstva. Zato, čim ugledam nasmejane glave svoje neustrašive trojke, znam da od tog momenta ću do odlaska u krevet čuti bar nekoliko stotina puta: MAMAAAAA.
Bolujete li od mamitisa?
To je neodoljiva dečija potreba da vas pitaju, da vam kažu, da budu u centru vaše pažnje. Što je OK ako imate jedno dete i mnoogo vremena. Ako radite, pa kuvate, pa idete u nabavku, pa dišete, mamakanje zna da postane intezivno i hm, pa, naporno. Ima dana kada poželim (a često to, makar i u mašti uradim), da pobegnem od stalnog zapitkivanja, pitanja, obraćanja, tužakanja, dozivanja. Puta tri.
Puta potreba da se otkine komad pažnje.
Ali, kada, kao ovih dana dođem u priliku da sam samo sa jednim detetom, jer su druga dva kod tetke na raspustu, podsetim se šta je mamakanje u stvari: njihova divna potreba da budemo tim, da im se posveti pažnja koju zaslužuju, da podele sa mnom radoznalost i sva čudesa života, da ih utešim. Da ih saslušam.
I znam da je teško, biti i mama, i slušalac, i lekar, i dadilja, i kuvarica, i igrač, i čistačica, i neko ko ljulja, nosi, priča, čita priče. Teško je, dosadi čoveku, dođe mu iz kože da iskoči. Da ima svojih pet minuta. Makar pet. A da se ne otvore vrata toaleta, jer „baš nešto važno moraju da te pitaju“. Ali ima načina kako da se mamakanje ne bude noćna mora.
Evo nekih koji kod mene pale:
1. Koliko toliko vremena jedan na jedan sa svakim detetom. Toga u našoj porodici najviše fali. Ima nas petoro, tata mnogo radi, nemamo bake i deke, pa je moje vreme sa decom skoro uvek zapravo vreme sa tri deteta. Kada se oduzme vreme za odvoženje, dovoženje, jelo, kupanje, ostane tako malo da se svakom detetu ukaže dužna pažnja. Ako nemate vremena svakog dana, pred spavanje je idealno vreme da svako dobije barem po 10 minuta odvojene, usmerene pažnje.
2. Slušajte ih. Kad vas zovu, nemojte gledati nešto drugo, pisati, ćaskati sa drugima. Saslušajte ih, kao što slušate odrasle osobe kada vam se obrate. Cenite njhovo mama, oni će to osetiti i videti.
3. Podelite mamakanje na pola. Osim mame tu je najčešće i tata, samo se deca prirodno obraćaju onom roditelju sa kojim inače provode više vremena (u najvećem broju slučajeva to je mama). I tate mogu sasvim lepo da odgovore na mamakanje, samo na to treba navići i tate i decu.
4. Dogovorite se kada je vreme za njih i 5 minuta za vas. Objasnite deci da vam je nekad potreban „tajm aut“, pet minuta da popijete kafu, pročitate stranicu knjige ili samo visite na netu. Kada to vreme prođe, posvetite im se i budite tu. Budite dosledni, videćete da pali.
5. Ima dana kad jednostavno treba da odete u toalet, zaključate se i uživate u tišini. Shvatiće posle nekog vremena