Корелација између писане речи и ликовног стварања је неопходна, што се показало на часу у другом разреду, где сам припремила услове како би ученици били самостални актери наставне активности.
На почетку ове године обрађивали смо песму ,,Школа“ Драгана Лукића, користећи од наставних метода и техника: стваралачку методу, кооперативно и асоцијативно учење, меморијску технику, а од наставних принципа – принцип занимљивости, трајности знања, у корелацији са предметима: Ликовна култура, Музичка култура, Грађанско васпитање и Свет око нас.
Исходи овог часа били су: развој способности мишљења, пажње, закључивања, синтетизовања, трансфера наученог, социјални развој, развој упорности, систематичности, сналажљивости, стрпљивости, радозналости, самосталности.
Ученици су притом откривали, посматрали, поимали, резоновали.
Улога наставника је била да даје упутства, поставља питања, објашњава, усмерава, подстиче, анализира, организује, сумира.
Резултат часа је – ученици су научили песму напамет асоцијативним учењем, навикавајући се на рад у групи.
У припремној фази часа која траје десет минута, ученица која је стајала испред врата са корпицом пуном цветова, ушла је у учионицу и делила другарима цвеће за добродошлицу. Цветови су направљени на часовима ликовног васпитања од различитог отпадног материјала. Уникатни су. Ученици се деле у групе слободним избором.
Преглед домаћег задатка и игра асоцијације. На табли је окачен хамер на ком су исписане асоцијације, чије је коначно решење школа.
Ученици отварају поља и погађају.
Оперативна фаза траје 20-25 минута, а тада најављујем да ће задатак на овом часу бити учење песме ,,Школа“ Драган Лукић, напамет.
Уместо записивања најаве часа, на таблу лепим апликацију школе и име писца.
Потом слушамо песму. Како смо до сада учили песму напамет?
До сада смо учили песму овако – најпре једну строфу понављајући више пута, затим другу, онда смо спајали прву и другу у једну целину, потом трећу и понављали прву, другу и трећу ако песма има три строфе.
Овај пут ћемо на другачији начин учити песму напамет.
Пошто смо се поделили у групе, свака група ће имати да научи напамет по једну строфу, односно сваки ученик у групи ће научити по једну строфу на часу, а поделили смо се у групе због коришћења заједничког прибора. Вођа групе узима заједнички прибор и односи својој групи.
Сваки стих у песми приказује се цртежом, а ученици покушавају да помоћу асоцијације науче песму. Сваком неки стих буди различиту асоцијацију. Ученици потом крећу с радом.
На таблу лепим четири магнета са ознакама: звоно, оловка, овца, авион. Из сваке групе излази по један члан.
Испод магнета за одређену групу ученик лепи свој рад.
Остали ученици који не буду рецитовали изаћи ће по групама да покажу своје радове и остаје да следећег часа рецитују.
Верификативна фаза је време евалуације рада на часу – вербално понављање о данашњем раду и задавање домаћег задатка, а колегинице и колеге сам замолила и поделила украшена писма с апликацијом школе да запишу своје мишљење и утиске о протеклом часу како би ми рад са децом убудуће био што успешнији.
За домаћи задатак ученици ће научити песму напамет – асоцијацијом то јест помоћу цртежа.
За овакав начин учења сам се определила због снажне везе између говора и ликовног изражавања. Сматрам да је корелација измећу писане речи и ликовног изражавања неопходна и нужна, што се показало и на овом часу.
Уз то, на овом часу желела сам да будем иза сцене као аранжер или режисер – да уредим услове како би ученици били самостални актери наставне делатности, а не извор знања.
Аутор: Бојана Пешић, проф. разредне наставе и педагошки саветник из Ниша