Образовање у доба вештачке интелигенције: Без обзира на квалитете и предности великих система података, они НЕ МОГУ учити уместо нас, нити могу препознати емоције, мотивацију, вредности за дато друштво

Овогодишња конференција Библиотеке плус окупила је стручну и научну јавност око теме Образовање у доба вештачке интелигенције. У години за нама, коју је обележио изузетан технолошки напредак на пољу развоја вештачке интелигенције, наставници и универзитетски професори из земље и иностранства покушали су да укажу на добробити од интеграције технологије у процес наставе и учења, али и да скрену пажњу на дилеме и недоумице које се могу јавити на том путу. 

Отварајући скуп, који је био одржан у Простору Миљенско Дерета, Зоран Хамовић, програмски директор Библиотеке плус подсетио је присутне да ова организација већ годинама уназад пружа подршку образовању у областима у којима системски одговор касни или недостаје.

Посебна вредност овог скупа стоји у чињеници да су учесници стручњаци из различитих области, како из земље, тако и из иностранства и што су радно ангажовани као предавачи на различитим образовним нивоима, па су могли сагледати тему у њеној комплекности и понудити одговоре који теже универзалности. 

Проф. др Бојан Лазаревић са Оклахома Универзитета настојао је да кроз своје излагање донекле деконструише фасцинацију вештачком интелигенцијом, наводећи да се она, као што је био случај и са другим дигиталним алатима, тренутно налази у фази успона, а да ћемо за пет до десет година моћи да проценимо њену стварну вредност.

– Вештачка интелигенција се у области образовања користи у оквиру наставе, администрације и истраживања. Не треба сметнути с ума да учење представља ментални напор да се прикупе и организују нове информације, али и да се интегришу тако што им се даје нови смисао. Без обзира на предности и квалитете великих система података, они, ипак, не могу учити уместо нас. Треба имати на уму и да алгоритам не препознаје емоције, мотивацију и вредности за дато друштво. – истакао је Лазаревић.

У савременим истраживањима опажају се позитивни ефекти коришћења вештачке инетeлигенције у домену наставничке праксе, а они се виде кроз смањење наставничких обавеза, брже завршавање активности, могућности за профилисање и предвиђање ученичких потреба и за процењивање рада ученика. 

Управо је Џенифер Ли са истог Универзитета говорила о конкретним начинима на које употреба вештачке интелигенције подржава и олакшава рад наставника, попут ChatGPT-ја, утичући на унапређење образовног процеса у различитим аспектима. Тако се, на пример, ови алати користе при евалуацији студената, при обради података ученика у циљу утврђивања навика и образаца и уочавања студената који су у ризику од подбацивања.

Закључак је да примена вештачке интелигенције помаже наставницима, штеди им време, унапређује квалитет рада, доприноси персонализацији искустава, али да се њен пун потенцијал може развити једино у комбинацији са стручном експертизом. 

Технологију треба да користимо у образовном процесу ако нам омогућава да остваримо додатну педагошку вредност, а не да њена употреба буде циљ сам по себи – закључак је разговора у ком су учествовале проф. др Добринка Кузмановић са Филолошког и проф. др Маријана Петровић са Саобраћајног факултета.

– У сусрету са новим алатом не треба подгревати моралну панику, стајати на крајностима од технопесимизма до дигиталног оптимизма, већ треба бити реалан у сагледавању чињенице да су, без обзира на брзину технолошких промена, образовни системи прилично крути и резистентни. 

Да би се технологија користила у образовању на начин који доприноси да се наставни процес мења и трансформише, потребно је развити компетенције ученика (и наставника) за доба у ком живимо, па и за примену вештачке интелигенције. Најновији резултати ПИСА истраживања за Србију показују лоша постигнућа и говоре у прилог томе да је неопходно унапређивати сложене вештине и функционалну писменост ученика. У тим случајевима, алгоритам не може заменити индивидуална прегнућа. 

У технолошки заснованом друштву посебан акценат усмерава се на развој социјалних и меких вештина, јер се на тај начин развија друштвена спремност за коришћење технологије. 

Катарина Вељковић, наставница рачунарства из информатике из Прве крагујевачке гимназије на конкретним примерима говорила је о коришћењу вештачке интелигенције при осмишљавању часова, задатака, критеријума за оцењивање и тиме засигурно охрабрила присутне наставнике да спремније закораче у нови свет. 

Мирко Марковић, професор филозофије из Гимназије Вук Караџић из Лознице дели мишљење са осталим предавачима да наставници треба да пригрле технологију, коју њихови ученици већ користе (мада у друге сврхе) и постану им модел за угледање.

– На тај начин би се отклонио јаз између стварног живота и технолошке свеприсутности и образовног система у коме није афирмисана у довољној мери. – казао је Марковић.

Говорећи о етичким аспектима примене вештачке интелигенције, професор је скренуо пажњу на чињеницу да је она потхрањена постојећим подацима, који су неретко засновани на стереотипима, предрасудама, злонамерним информацијама, што питање тачности података ставља у други план, а истиче питање њихове објективности. 

Конференција је завршена је констатацијом да знање јесте моћ, али да мора бити праћено адекватним моралним понашањем. Технологија нам може помоћи, али нас не може одменити, њени домети су (још увек) ограничени. 

Аутор: Јелена Стојадинов