Образовни систем у Србији од наставника добио слабу тројку: градиво преобимно, ђаци “анестезирани”, све лошији наставнички кадар

јул 30, 2023

Образовни систем у Србији добио је “слабу троку” од просветних радника, показало је недавно објављено Истраживање о ставовима наставника и директора школа према образовном систему у Србији, пише Euronews. Интересантно је да школству у Србији нико од просветара није дао оцену пет, али је било јединица.

Општи став наставника је да је образовање деградирано, изгубило смисао, застарело, без уједначених критеријума, урушено и девастирано, а да ђаци у таквом окружењу не стичу функционална знања. Сматрају да постоје бројни нерешени проблеми – вршњачко насиље, немотивисаност и ученика и наставника, лоша сарадња са родитељима.

Наставници кажу да је градиво у школама преобимно и неприлагођено узрасту деце, да су ђаци пасивни, чак је један наставник ту пасивност окарактерисао као да су “анестезирани”. Из коментара просветара може се закључити да неки од њих раде рутински, као у фабрици, а неке је срамота што раде у школи.

Директори су уз оцену образовног система навели и да се у школама суочавају са све лошијим наставничким кадром, јер наставници одлазе из просвете. Неки од њих су указали да имају утисак да постоји “тихи штрајк наставника” јер су незадовољни положајем у школи, а да они који остају да раде у просвети све мање се труде да раде квалитетно.

“Постоји озбиљан проблем вредновања наставничког рада, који се своди на то да сви наставници добијају исту плату независно од тога колико се труде и колика је њихова одговорност у систему образовања”, само су неки од коментара.

Истраживање о вредновању образовног сиистема у Србији од наставника спровела је Национална асоцијација родитеља и наставника Србије (НАРНС).

У испитивању су учествовали наставници из Београда, Чачка, Кикинде, Новог Пазара, Шапца, Сечња, Ниша, Краљева, Лесковца, Зрењанина и Суботице који раде у основним и средњим школама, градским и сеоским, редовним и специјалним. Директори су из два града Краљева и Суботице.

Психолошкиња Драгана Ђурић, директорка НАРНС-а каже да су резултати истраживања очекивани, али да је њу “потресло” и “извукло тепих испод ногу” то што наставници и директори школа кажу да су деца “анестезирана” и да до њих не може да се допре.

Наставници наводе да су деца апатична, потпуно незаинтересована за оцене, ваннаставне активности. Ђурић каже да то највише забрињава, јер све друго можда може да се промени, али нико нема решење за дечју апатију.

Велики проблем у просвети је одржати квалитетан наставни кадар, када привреда нуди много веће плате.

Кога су просветари најбоље оценили

Интересантно је да родитељи, директори и наставници најбоље оцењују први циклус образовања, од првог до четвртог разреда. Ђурић каже да је то због неколико разлога. Једно од објашњења је што су се учитељи током школовања припремали за тај позив, имају на факултетима психолошко-педагошке предмете, методичко-дидактичке. Са наставницима предметне наставе није тако.

Са друге стране и деца у том узрасту су највише окренута ка формалним ауторитетима и родитељи истичу најбољу сарадњу са школом у том узрасту детета, навела је Ђурић.

То што су просветари образовни систем оценили слабом тројком, није је изненадило. Свима је, како каже, одавно познато какво је стање у просвети, али је после ковида све постало много видљивије, додатно је опала мотивација људи.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


Један коментар на "Образовни систем у Србији од наставника добио слабу тројку: градиво преобимно, ђаци “анестезирани”, све лошији наставнички кадар"

  1. Mikeni каже:

    Tacno je da su prosvetni radnici u tihom štrajku i da otaljavaju svoj posao. Jer zbog ponizenja godinama od drzave izgubili su motivaciju i volju za radom. Mislim da je trojka visoka ocena i da je dvojka maksimum.

Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама