У нашем друштву, шта год да уради, мама је крива. То је просто тако. Баш сам пре неколико дана у паркићу видела тату који једно дете гура у колицима, друго, мало веће, држи за руку, а треће, баш мала беба, у носиљци. Како сам се само разнежила! И не вреди, кроз главу ми је одмах пролетело – какав тата херој! Мислим, све и да је уместо њега била мама, исто бих ја помислила „каква царица“, али кад видите оца у таквој ситуацији, слично је као да сте видели једнорога. Не замерајте зато мени, замерите друштву које од маме очекује све, а од очева углавном само „да се нађу кад имају времена“.
Зато, ако нешто крене наопако, зна се ваљда ко је крив?
MAMA!
Ако лебди над децом непрестано бринући и трудећи се да све буде савршено, онда је она „хеликоптер мама“. Али, ако им дозволи да се пењу уз тобоган или погледа у телефон док су они на игралишту, онда занемарује децу.
Ако сваког дана кува, бира органску храну и не жели да даје грицкалице и слаткише, онда ће јој деца „бити жељна и кад оду код неког другог грабиће све слатко што им је пред очима“. Али, ако им даје крофне и мафине за доручак јер не стиже да спреми сваког дана нешто здраво, онда им уништава здравље и лења је.
Ако доји и њена беба не напредује килограм месечно или се буди ноћу, онда је она негде погрешила. Ако дода формулу, онда је лако одустала од тога да за своју бебу уради најбољу ствар.
Ако после истека боловања одлучи да се не враћа на посао, онда је „само неамбициозна домаћица“ и даје лош пример деци. Али, ако се врати на посао, сви је подсећају на тренутке које ће пропустити јер „деца су мала само једном“.
Ако није брзо изгубила килограме након порођаја, боже, како се запустила! Али, ако се брзо врати у форму, брине ли она о том детету или јој је само битно како изгледа?
У друштву које све најбоље зна, омиљена дисциплина је гурање носа у мамин живот и осуда свега што ради.
И ако изаберете да вас то дотиче и да слушате коментаре, увек ћете се осећати као да све радите погрешно. Као да никад нећете ником бити довољно добри. Да ваше дете заслужује бољу маму.
Зато – НЕ СЛУШАЈТЕ. И престаните да се осећате лоше због својих избора. Најбоља ствар коју можете да урадите за своју децу јесте да будете ту и да сва очекивања која други од вас имају једноставно згужвате и баците у канту за смеће.
То је ВАША породица. Не њихова.