Деца у вртићу чешће оболевају од вирусних и бактеријских болести што је и разумљиво ако се узме у обзир да су стално у контакту са већим бројем деце од којих су нека прехлађена, нека у инкубацији инфективних болести, а нека здраве клицоноше (носиоци су микроорганизма, али немају знаке ни симптоме болести).
Поред тога одвајање од родитеља, посебно мајке, за свако дете је велики стрес. Код деце као и код одраслих, дуготрајан стрес утиче на слабљење имунитета, па су подложнија инфекцији. Ово се посебно односи на сасвим малу децу (до три године) којој имуни систем још увек није потпуно зрео.
Деца која бораве у колективу чешће оболевају од болести система за дисање, запаљења уха и грла као и од болести које су праћене проливом или осипом.
Деца која не похађају вртић ређе су болесна, а ако се и разболе углавном имају вирусне инфекције које краће трају и ретко се компликују бактеријским, па самим тим и ређе добијају антибиотике.
Деци која похађају вртић, чешће је потребна помоћ педијатра где се због дугих чекања у чекаоницама додатно излажу ризику од нових инфекција.
Тек након треће године боравка у колективу учесталост оболевања деце која похађају вртић и оне која не бораве у колективу се изједначава.
Деца која расту уз старијег брата или сестру који бораве у колективу, раније долазе у контакт са инфективним микроорганизмима и стварају имунитет тако да када крену у вртић ређе су болесна.
Запаљењу дисајних путева посебно су склона деца која су изложена пасивном пушењу.
Учесталост оболевања је иста, без обзира на то, колико времена у току дана дете проведе у колективу. Деца која само пар сати проведу у играоници подједнако често ће оболевати као и деца која су у целодневном боравку. Изузетак је запаљење средњег уха где дужи боравак у вртићу има за последицу већу учесталост што се приписује ређим чишћењем носа.
Рeспираторне болести код деце
Респираторне болести које су честе у дечијим колективима су запаљење слузнице носа (ринитис), крајника и ждрела, запаљење уха (отитис), гласних жица (ларингитис), запаљење бронхијалног стабла (бронхитис), запаљење плућа (пнеумониа).
Најчешћи симптом је цурење носа при чему се изглед секрета мења, а нос је повремено запушен. Респираторне инфекције се преносе капљичним путем (кијањем, кашљањем, говором…) и сезона им је од краја септембра до краја марта. Уз већ познато „цурење носа“, може се јавити и сузење очију, гребање у носу и грлу, и слично. Притом, не мора бити присутна повишена телесна температура, посебно код старије деце.
Међутим, бактеријској инфекцији углавном претходи вирусна која јој отвори пут, будући да вируси оштете слузницу. Код првих симптома ако дете има апетит, игра се и обавља уобичајене дневне активности није неопходно тражити помоћ лекара. По потреби повишену температуру треба снизити антипиретицима.
Ако се након два или три дана температура битно повиси и не може се контролисати, онда је ипак највероватније реч о бактеријској инфекцији што захтева помоћ педијатра који ће прегледати дете и прописати одговарајућу терапију.
Код деце старости до три године, најчешћа бактеријска компликација вирусне респираторне инфекције је запаљење средњег уха. Дете има повишену телесну температуру, нема апетит, нерасположено је и нервозно. Деца старија од три године обично се жале и на бол. Ово запаљење лечи се антибиотицима.
Запаљење грла
У зимским месецима, честа су и запаљења грла различитог порекла (вируси и бактерије) која су праћена повишеном температуром, малаксалошћу, развојем гнојног процеса. Нека деца уз то имају и карактеристичан осип (шарлах или скарлатина). У блажим случајевима није неопходно одмах отпочети са антимикробним лечењем већ је добро најпре урадити брис грла, чији је налаз готов за три дана, и на основу налаза тачно одредити који антибиотик узети.
Кашаљ
Кашаљ је симптом који се појављује као пратилац различитих стања од ларингитиса до запаљења плућа и бронхитиса. Сув и надражујућ кашаљ најчешће је симптом вирусне инфекције и ретко је пратилац неког веома озбиљног респираторног оболења. Уколико је дете доброг аптетита, нема високу температуру, дисање није отежано и „свирајуће” посета педијатру није неопходна.
Сув и надражујућ кашаљ је врло непријатан и детету треба помоћи употребом биљних сирупа за ублажавање кашља који се без рецепта могу купити у апотекама. Умиривање сувог кашља је посебно значајно код јако надражајућег кашља који родитељи описују као „кашље све се ори“ јер што дете више кашље, слузница се више надражује и тако улазимо у круг који се на моменте прекида употребом сирупа, а трајно када дете савлада вирус.
Сув и надражујућ кашаљ који посебно мучи дете у току ноћи ометајући му нормалан сан најчешће је последица сливања секрета из носа у ждрело. У току дана овај секрет дете избаци или издувавањем кроз нос или га прогута па надражујуће дејство изостаје. У току ноћи, када дете спава, секрет се слива низ грло ка душнику и иницира кашаљ. Продуктивни кашаљ настаје као последица прекомерног стварања и накупљања слузи у бронхијима што отежава дисање.
Организам има свој заштитни механизам којим настоји да слуз избаци напоље, а то је кашаљ. За олакшавање тегоба препоручује се редовно уклањање секрета из носа, испирање физиолошким раствором, унос већих количина течности и употреба сирупа на бази биља за искашљавање. Узглавље на којем дете спава треба да буде подигнуто како би се олакшало искашљавање а температура ваздуха у просторији између 18 и 20°C.
Уколико је секрет јако густ и искашљавање и поред предузетих мера, јако тешко препоручује се коришћење препарата за разређивање секрета (потребна је консултација са педијатром). Кашаљ је најчешће симптом вирусне инфекције, а од бактерија узрочници могу бити Мораxелла или Бранцхаменалла цатхаралис, Х. инфлуензе и Стрептоцоццус пнеумониае. Узрочник гнојне ангине је бета хемолитички стрептокок (БХС).
Повишена температура
Повишена температура је један од природних механизама одбране организма од инфекције. Препоручује се снижавати је тек када пређе 38°C мерено по пазухом односно 38.5°Ц мерено ректално. Савремене препоруке су, снижавати температуру када дете показује знаке клонулости, нерасположено је.
Тако, детету које има 39°C, весело је, игра се, трчкара није неопходно дати лек за снижење температуре, а треба га дати детету које је уморно, плачљиво иако је температура тек незнатно повишена. Повишена температура се може снижвати лековима и расхлађивањем. Од лекова најприкладнији су парацетамол и ибупрофен при чему треба поштовати препоручене дозе.
Са расхлађивањем детета (туширање или купње у кадици), треба причекати око 20 минута од давања лека. Ово време потребно је да би лек „закочио” центар за дрхтање. Због осећаја хладноће купке, може се десити да се активира центар за дрхтање и да температура уместо падне, за пар степена порасте. Дете које има повишену температуру треба да уноси веће количине течности собне температуре.
Антибиотици, да или не?
Употреба антибиотика само на основу позитивног бриса, а уз одсуство симптома болести или када су симптоми благи није оправдана. Брзо након завршетка терапије и повратка у колектив, дете се поново зарази. Употреба антибиотика у овим случајевима не само да није успешана већ је и потенцијално штетна. Антибиотици поред деловања на штетне микроорганизме ремете и бактеријску цревну флору која је од великог значаја за правилно функционисање имуног система.
Исто тако, услед учесталог излагања дејству антибиотика поједине бактерије могу постати отпорне на њихово деловање. Ипак, антибиотици имају важно место у лечењу бактеријских инфекција и код најмлађих. Битно је не злоупотребљавати их и укључити у терапију уколико поред позитивног бриса постоје и изражени симптоми болести код детета.
Антибиотици нису бомбоне па да одлуку о почетку терапије донесе родитељ већ је то надлежност педијатра. Идеално за дете би било, да након антибиотске терапије не крене одмах у колектив, већ да буде поштеђено бар недељу дана, баш због пада имунитета. И свакако, уз антибиотик, у договору са лекаром, укључити и пробиотик.
аутор: др Славица Миловановић Ђоровић
Извор: pharmamedica.rs