Deca u vrtiću češće obolevaju od virusnih i bakterijskih bolesti što je i razumljivo ako se uzme u obzir da su stalno u kontaktu sa većim brojem dece od kojih su neka prehlađena, neka u inkubaciji infektivnih bolesti, a neka zdrave kliconoše (nosioci su mikroorganizma, ali nemaju znake ni simptome bolesti).
Pored toga odvajanje od roditelja, posebno majke, za svako dete je veliki stres. Kod dece kao i kod odraslih, dugotrajan stres utiče na slabljenje imuniteta, pa su podložnija infekciji. Ovo se posebno odnosi na sasvim malu decu (do tri godine) kojoj imuni sistem još uvek nije potpuno zreo.
Deca koja borave u kolektivu češće obolevaju od bolesti sistema za disanje, zapaljenja uha i grla kao i od bolesti koje su praćene prolivom ili osipom.
Deca koja ne pohađaju vrtić ređe su bolesna, a ako se i razbole uglavnom imaju virusne infekcije koje kraće traju i retko se komplikuju bakterijskim, pa samim tim i ređe dobijaju antibiotike.
Deci koja pohađaju vrtić, češće je potrebna pomoć pedijatra gde se zbog dugih čekanja u čekaonicama dodatno izlažu riziku od novih infekcija.
Tek nakon treće godine boravka u kolektivu učestalost obolevanja dece koja pohađaju vrtić i one koja ne borave u kolektivu se izjednačava.
Deca koja rastu uz starijeg brata ili sestru koji borave u kolektivu, ranije dolaze u kontakt sa infektivnim mikroorganizmima i stvaraju imunitet tako da kada krenu u vrtić ređe su bolesna.
Zapaljenju disajnih puteva posebno su sklona deca koja su izložena pasivnom pušenju.
Učestalost obolevanja je ista, bez obzira na to, koliko vremena u toku dana dete provede u kolektivu. Deca koja samo par sati provedu u igraonici podjednako često će obolevati kao i deca koja su u celodnevnom boravku. Izuzetak je zapaljenje srednjeg uha gde duži boravak u vrtiću ima za posledicu veću učestalost što se pripisuje ređim čišćenjem nosa.
Respiratorne bolesti kod dece
Respiratorne bolesti koje su česte u dečijim kolektivima su zapaljenje sluznice nosa (rinitis), krajnika i ždrela, zapaljenje uha (otitis), glasnih žica (laringitis), zapaljenje bronhijalnog stabla (bronhitis), zapaljenje pluća (pneumonia).
Najčešći simptom je curenje nosa pri čemu se izgled sekreta menja, a nos je povremeno zapušen. Respiratorne infekcije se prenose kapljičnim putem (kijanjem, kašljanjem, govorom…) i sezona im je od kraja septembra do kraja marta. Uz već poznato „curenje nosa“, može se javiti i suzenje očiju, grebanje u nosu i grlu, i slično. Pritom, ne mora biti prisutna povišena telesna temperatura, posebno kod starije dece.
Međutim, bakterijskoj infekciji uglavnom prethodi virusna koja joj otvori put, budući da virusi oštete sluznicu. Kod prvih simptoma ako dete ima apetit, igra se i obavlja uobičajene dnevne aktivnosti nije neophodno tražiti pomoć lekara. Po potrebi povišenu temperaturu treba sniziti antipireticima.
Ako se nakon dva ili tri dana temperatura bitno povisi i ne može se kontrolisati, onda je ipak najverovatnije reč o bakterijskoj infekciji što zahteva pomoć pedijatra koji će pregledati dete i propisati odgovarajuću terapiju.
Kod dece starosti do tri godine, najčešća bakterijska komplikacija virusne respiratorne infekcije je zapaljenje srednjeg uha. Dete ima povišenu telesnu temperaturu, nema apetit, neraspoloženo je i nervozno. Deca starija od tri godine obično se žale i na bol. Ovo zapaljenje leči se antibioticima.
Zapaljenje grla
U zimskim mesecima, česta su i zapaljenja grla različitog porekla (virusi i bakterije) koja su praćena povišenom temperaturom, malaksalošću, razvojem gnojnog procesa. Neka deca uz to imaju i karakterističan osip (šarlah ili skarlatina). U blažim slučajevima nije neophodno odmah otpočeti sa antimikrobnim lečenjem već je dobro najpre uraditi bris grla, čiji je nalaz gotov za tri dana, i na osnovu nalaza tačno odrediti koji antibiotik uzeti.
Kašalj
Kašalj je simptom koji se pojavljuje kao pratilac različitih stanja od laringitisa do zapaljenja pluća i bronhitisa. Suv i nadražujuć kašalj najčešće je simptom virusne infekcije i retko je pratilac nekog veoma ozbiljnog respiratornog obolenja. Ukoliko je dete dobrog aptetita, nema visoku temperaturu, disanje nije otežano i „svirajuće” poseta pedijatru nije neophodna.
Suv i nadražujuć kašalj je vrlo neprijatan i detetu treba pomoći upotrebom biljnih sirupa za ublažavanje kašlja koji se bez recepta mogu kupiti u apotekama. Umirivanje suvog kašlja je posebno značajno kod jako nadražajućeg kašlja koji roditelji opisuju kao „kašlje sve se ori“ jer što dete više kašlje, sluznica se više nadražuje i tako ulazimo u krug koji se na momente prekida upotrebom sirupa, a trajno kada dete savlada virus.
Suv i nadražujuć kašalj koji posebno muči dete u toku noći ometajući mu normalan san najčešće je posledica slivanja sekreta iz nosa u ždrelo. U toku dana ovaj sekret dete izbaci ili izduvavanjem kroz nos ili ga proguta pa nadražujuće dejstvo izostaje. U toku noći, kada dete spava, sekret se sliva niz grlo ka dušniku i inicira kašalj. Produktivni kašalj nastaje kao posledica prekomernog stvaranja i nakupljanja sluzi u bronhijima što otežava disanje.
Organizam ima svoj zaštitni mehanizam kojim nastoji da sluz izbaci napolje, a to je kašalj. Za olakšavanje tegoba preporučuje se redovno uklanjanje sekreta iz nosa, ispiranje fiziološkim rastvorom, unos većih količina tečnosti i upotreba sirupa na bazi bilja za iskašljavanje. Uzglavlje na kojem dete spava treba da bude podignuto kako bi se olakšalo iskašljavanje a temperatura vazduha u prostoriji između 18 i 20°C.
Ukoliko je sekret jako gust i iskašljavanje i pored preduzetih mera, jako teško preporučuje se korišćenje preparata za razređivanje sekreta (potrebna je konsultacija sa pedijatrom). Kašalj je najčešće simptom virusne infekcije, a od bakterija uzročnici mogu biti Moraxella ili Branchamenalla catharalis, H. influenze i Streptococcus pneumoniae. Uzročnik gnojne angine je beta hemolitički streptokok (BHS).
Povišena temperatura
Povišena temperatura je jedan od prirodnih mehanizama odbrane organizma od infekcije. Preporučuje se snižavati je tek kada pređe 38°C mereno po pazuhom odnosno 38.5°C mereno rektalno. Savremene preporuke su, snižavati temperaturu kada dete pokazuje znake klonulosti, neraspoloženo je.
Tako, detetu koje ima 39°C, veselo je, igra se, trčkara nije neophodno dati lek za sniženje temperature, a treba ga dati detetu koje je umorno, plačljivo iako je temperatura tek neznatno povišena. Povišena temperatura se može snižvati lekovima i rashlađivanjem. Od lekova najprikladniji su paracetamol i ibuprofen pri čemu treba poštovati preporučene doze.
Sa rashlađivanjem deteta (tuširanje ili kupnje u kadici), treba pričekati oko 20 minuta od davanja leka. Ovo vreme potrebno je da bi lek „zakočio” centar za drhtanje. Zbog osećaja hladnoće kupke, može se desiti da se aktivira centar za drhtanje i da temperatura umesto padne, za par stepena poraste. Dete koje ima povišenu temperaturu treba da unosi veće količine tečnosti sobne temperature.
Antibiotici, da ili ne?
Upotreba antibiotika samo na osnovu pozitivnog brisa, a uz odsustvo simptoma bolesti ili kada su simptomi blagi nije opravdana. Brzo nakon završetka terapije i povratka u kolektiv, dete se ponovo zarazi. Upotreba antibiotika u ovim slučajevima ne samo da nije uspešana već je i potencijalno štetna. Antibiotici pored delovanja na štetne mikroorganizme remete i bakterijsku crevnu floru koja je od velikog značaja za pravilno funkcionisanje imunog sistema.
Isto tako, usled učestalog izlaganja dejstvu antibiotika pojedine bakterije mogu postati otporne na njihovo delovanje. Ipak, antibiotici imaju važno mesto u lečenju bakterijskih infekcija i kod najmlađih. Bitno je ne zloupotrebljavati ih i uključiti u terapiju ukoliko pored pozitivnog brisa postoje i izraženi simptomi bolesti kod deteta.
Antibiotici nisu bombone pa da odluku o početku terapije donese roditelj već je to nadležnost pedijatra. Idealno za dete bi bilo, da nakon antibiotske terapije ne krene odmah u kolektiv, već da bude pošteđeno bar nedelju dana, baš zbog pada imuniteta. I svakako, uz antibiotik, u dogovoru sa lekarom, uključiti i probiotik.
autor: dr Slavica Milovanović Đorović
Izvor: pharmamedica.rs