Jedna od prvih izdavačkih kuća u Srbiji koja je počela da se bavi izradom udžbenika nakon što je Ministarstvo prosvete otvorilo tu zakonsku mogućnost, jeste IK Eduka. Domaći izdavač iza kog stoji prof. dr Boško Vlahović, čovek izuzetno bogatog životnog i radnog iskustva, koji je prešao put od seoskog učitelja do univerzitetskog profesora. Oko sebe je okupio tim izuzetnih stručnjaka, sa kojima već duže od dve decenije radi na tome da srpsko tržište udžbenika obogati kvalitetnim, prijemčivim sadržajem.
Deo tog tima je i doc. dr Nataša Filipović, odgovorna urednica Eduke. S njom smo razgovarali o tome kako tržište udžbenika danas izgleda, da li su reforme nešto novo donele i kakve su nam promene u obrazovanju potrebne.
Kažite nam, kako je nastala Eduka?
Počeci Eduke se mogu smestiti u devedesete godine, kada je izdavačka kuća osnovana pod jednim drugim imenom i bila zamišljena kao porodični posao koji bi se bavio kreiranjem udžbenika i nastavnih materijala, kao i različitih priručnika za nastavnike. Imali smo tu prednost da su osnivači kuće došli iz prosvetnog miljea, a da je jedan od njih, prof. dr Boško Vlahović iza sebe imao već bogato akademsko i izdavačko iskustvo.
Znali smo od početka da iza svakog dobrog autora uvek stoji dobar i talentovan urednik koji na ekspertski i kreativan način usmerava i koordinira rad na kreiranju udžbenika.
U situaciji u kojoj je celokupna srpska đačka populacija učila iz udžbenika jednog izdavača, Ministarstvo prosvete je u trenutku kada se otvorila zakonska mogućnost da se tržište udžbenika liberalizuje raspisalo pilot konkurs za nove udžbenike. Konkurs je trebalo da pokaže da li iz privatne izdavačke kuće može izaći kvalitetan udžbenik. Eduka je tada na konkurs poslala dva svoja udžbenika matematike koji su ocenjeni zaista visokim ocenama i kao takvi postali naši prvi udžbenici koji su ušli u školsku praksu i odmah stekli veliku popularnost.
Šta su osnovni principi kojima se vodite kad kreirate udžbenike?
Naši urednički i autorski timovi od početka kombinuju vrhunske stručnjake, iz oblasti pedagogije, psihologije i metodike nastave sa istaknutim nastavnicima iz prakse koji poseduju praktična znanja iz učionice i koji umeju da na utemeljen, suštinski i inovativan način „spuste“ teoriju u praksu, u učionicu.
Okupljenost oko ideje da učeniku i nastavniku treba ponuditi inovativne sadržaje zasnovane na modernim pristupima nastavi i obrazovanju rezultirala je udžbenicima koji, za razliku od nekih starijih praksi u našem izdavaštvu, pre svega imaju za cilj razvijanje kritičkog mišljenja kod učenika.
Ovde pre svega mislim na metodologiju kreiranja sadržaja koja na jedan integrativan način vodi ka razvijanju različitih kompleksnih veština, ka razmišljanju koje dovodi do novih ideja i rešavanja problemskih situacija, nasuprot tim starijim udžbeničkim praksama koje su podržavale reproduktivno i pasivno usvajanje znanja i memorisanje činjenica. To naravno ne znači da su udžbenici zbog ovog divergentnog pristupa sadržinski i strukturno manje artikulisani i jasni. Naprotiv, smatramo da je bazični zahtev metodologije izrade udžbenika i ono što se podrazumeva kao njegova polazna tačka, jasna i dosledna struktura, materijalna tačnost, preciznost, relevantnost iznesenih sadržaja i naučna zasnovanost u odnosu na Plan i program nastave i učenja.
U kojoj meri nastavni plan i program ograničavaju autore da kreiraju sadržaj u skladu sa svojim idejama i budu kreativni?
Naravno da je put ka stvaralačkoj školi jedino moguć kroz razvijanje kreativnih rešenja u nastavi – proces koji bi trebalo da bude olakšan i postojanjem kreativnog pristupa udžbeniku od strane autora. Najčešće pitanje sa kojim se u redakciji susrećemo kada počnemo rad sa autorom udžbenika je: “Da li i na koji način koncept kreativnosti mogu da inkorporiram u rigidno postavljene granice Plana i programa, Standarda…?”
Vrlo često ćemo čuti da su mnoge stvari koje deca uče danas nepotrebne, da su komplikovane i njima nejasne. Da li su definicije u udžbenicima tu „voljom“ autora ili je to neophodno da bi se ispratio plan i program koji je predviđen od strane ZUOV-a?
Plan i program je najširi okvir i sigurno ne propisuje verbalno egzaktan način na koji će neki ključni pojam biti objašnjen, ali će autor udžbenika morati dobro da prouči u Programu navedene ishode obrazovanja za pojedinačni predmet, pa će na osnovu njih odgovoriti na zahtev da se traženi pojam definiše na naučno tačan i artikulisan način koji je i jezički prilagođen uzrastu učenika.
Često se iznose teze o različitim jednostranostima i ograničenjima planova i programa, ali je po mom mišljenju najslabija tačka planova i programa to što oni suštinski ne komuniciraju sa modernijim pomenutim obrazovnim konceptima.
Udžbenicima se bavite dugi niz godina, a planove i programe i njihove izmene redovno pratite. Da li se, tokom poslednjih reformi, nešto suštinski promenilo?
U tradicionalnim obrazovnim sistemima kakav je naš, koji još uvek u centar obrazovnog procesa stavljaju ex catedra nastavnika i koji je fokusiran na predmet, a ne na učenika, na nastavniku je da osmisli kako će nastavni plan da „spusti“ u učionicu. Toni Kaningam, koji se bavio ulogom nastavnika u obrazovnom procesu je rekao: „Nastavni plan i program je oruđe u rukama umetnika (nastavnika) da oblikuje svoj materijal (učenike), prema njegovim zamislima (ciljevima i zadacima) u svom ateljeu (školi).“
Već sam navela u odgovoru na jedno od prethodnih pitanja da je kod nas primetan veliki raskorak između postojećih planova i programa koji su bivali kreirani — i uprkos promenama, opstajali — u funkciji tradicionalne reproduktivne nastave. Čak su i izmene do kojih je u tim programima došlo poslednjih godina, od kojih je na primer jako značajna ona koja uvodi koncept ishodovane nastave, inkorporirane bez suštinske i organske povezanosti sa stvarnošću.
Od samih početaka, Edukini autorski i urednički timovi rade na periodično zahtevanim izmenama u udžbenicima. Pokušavamo da na najstručniji i najkreativniji način odgovorimo na izazove tih promena. Često je to težak zadatak jer je opšti utisak da su novi planovi i programi rađeni bez mnogo dijaloga sa širom zajednicom nastavnika, da su neka njegova rešenja manjkava i da stvaraju poteškoće u izvođenju nastave. Ulažemo veliki trud da kroz kreativna, ali i izbalansirana rešenja u udžbenicima u ovakvoj situaciji nastavniku i učenicima olakšamo rad.
U poslednje vreme se kao dodatni izazov postavljaju i kontroverze koje prate zahtevane promene unutar planova i programa, a koje se odnose na neki izdvojeni aspekt formalnog upodobljavanja dnevnim, političkim praksama. To je jako loše jer se fokus tako izmešta sa suštinskog i sistemskog pristupa unapređenju nastave na jedan uskotematski nivo koji banalizuje vaspitno-obrazovne prakse i svodi ih na, da primera radi pomenem, pitanja o rodnosenzitivnom jeziku ili o tumačenjima istorijskih ličnosti i događaja u svetlu nekih novih politika. Često se ovakve kontroverze prelamaju direktno na izdavača u smislu da se od strane nadležnih, od izdanja do izdanja menjaju preporuke.
Šta je to što bi, kada je reč o obrazovnoj reformi, trebalo u našem sistemu najhitnije promeniti?
Koliko god se bavili lokalnim kontekstima i bili skloni da kritikujemo postojeće stanje u Srbiji, mislim da je podjednako važno shvatiti da je ovo stanje i odraz događaja na globalnom nivou.
Globalizacija, postkapitalizam, pandemije, ratovi i klimatske promene su doprineli pojačavanju jednog opšteg osećaja neizvesnosti. Mislim da obrazovni sistem koji trenutno, i lokalno, a donekle i globalno opstaje na liniji starinskog podučavanja ex catedra, izvesnosti, statičnosti, ukopanosti u propisanu materijalnu činjenicu, treba menjati. U toj promeni udžbenik može odigrati ulogu potencijalno transformativne strategije koja za cilj ima redefinisanje pojma učenja. Redefinisanje pojma učenja u pravcu afirmacije koncepta učenja otvorenog tipa, samoučenja, divergentnog učenja, osnovna je pretpostavka neke nove reforme obrazovanja koja bi suštinski uvažila razvoj socijalnih i emocionalnih kapaciteta dece, podjednako vrednovanje kognitivnog i afektivnog učenja, fleksibilnost, samostalnost i sticanje svesti o značaju celoživotnog učenja.
Kakvi su planovi Eduke za naredni period? Na čemu radite trenutno?
Očekuje nas novi set izmena nastavnih planova i promena, pa ćemo se time baviti u narednom periodu. Takođe, shodno činjenici da se prva generacija Edukinih udžbenika koristi već dosta dugo u nastavnoj praksi, bez obzira na to što su oni menjani i osavremenjivani, sada smo u procesu osmišljavanja novih pristupa i rada na novim paralelnim udžbenicima koji bi inkorporirali najnovije trendove iz pedagoške teorije i prakse.
Tako je na primer već od ove godine u upotrebi Edukin novi Zanimljivi bukvar, Matematika za 6. razred, Početnica – Edukin udžbenik za nastavu početnog čitanja i pisanja po kompleksnoj metodi.
Takođe, kao deo programa elektronskih interaktivnih udžbenika u okviru koga smo na Edukinoj platformi već postavili 80 odobrenih naslova, sada dodajemo i odobrene udžbenike za srpski jezik, Početnicu i Matematiku za 6. razred.
Naš urednički tim u saradnji sa nastavnicima radi i na novom priručniku za planiranje i pisanje Individualnog obrazovnog plana koji bi nastavnicima olakšao inkluzivnu nastavu.
Program za srednju školu u okviru koga su naši udžbenici za srpski jezik i književnost, psihologiju i latinski jezik postigli veliku popularnost sada upotpunjujemo novim naslovima.
U okviru biblioteke Pedagoška raskršća, radimo na ugovaranju kupovine prava na prevode najnovije literature iz oblasti filozofije pedagogije i primenjene pedagogije. Ideja nam je da kroz stalno kreiranje novih sadržaja nastavimo da se na kreativan i inovativan način bavimo modernim obrazovnim praksama, ostajući na taj način pouzdan partner u nastavi.
Napišite odgovor