Odustajem od toga da ustajem od stola sekundu nakon što sam sela.
Odustajem od toga da svaki dan slažem svojoj deci odeću iako su sada već dovoljno veliki da to rade i sami! Ako žele sve da potrpaju u ormane, zgužvano – nek’ im bude. Baš me briga.
Odustajem od toga da budem ona koja će uvek naći sve što se traži. I kad sin traži zagubljenu rukavicu, ćerka knjigu koja je baš sada bila tu, muž koji večno traži telefon i ključeve. Dosta je bilo da uvek baš ja moram da znam gde su se te stvari sakrile!
Odustajem od toga da svakih sat vremena pripremam nešto za jelo – odsad pa na dalje nek se naviknu na tri poštena obroka i nek ih pojedu do kraja jer više nemam milosti za „mama, ja bi’ nešto da jedem“ čim pospremim sto.
Odustajem od toga da budem ona koja čim zaspi već me neko budi. Okej, ako neko ima noćnu moru u 3 ujutro, dođi i zavuci mi se u krevet, ali ako me još netko probudi usred noći da bi mu namestila pokrivač, ostaće bez njega zauvek!
Odustajem od stalne organizacije i reorganizacije tuđih aktivnosti. Jedna aktivnost po članu porodice sasvim je dovoljna i za njih i za mene, jer odsad pa na dalje želim i ja svoje omiljene aktivnosti – mirne večeri za sebe.
Odustajem od ponavljanja. Stvarno je dosta da moram baš sve ponoviti osam puta. Hoće li neko poslednji keks? Hm, hmuh, a? Ne, ne ponavljam više – ja sam pojela keks, a vi sledeći put obratite pažnju na ono što vam se govori.
Odustajem od toga da stalno glancam tu kuću i dovodim je u red kao da je stari auto koji želim da prodam kao nov. Odsad pa nadalje svoju ću ušteđevinu od ovog novog honorarnog posla uložiti u sebe i koji put mesečno unajmiti nekog ko će napraviti generalku umesto mene. Zato što volim kada mi je sve čisto i uredno, ali mi se više ne da svaku slobodnu sekundu potrošiti za čišćenje kuće. To je stresno pa od toga odustajem!
Odustajem od toga da uvek svakog stavljam na prvo mesto u MOM životu. Odsad pa na dalje sve što se tiče mene radiću onda kada meni paše. Ako je moje vreme za vežbanje onda kada drugi očekuju da pravim večeru, ja ću vežbati, a vi jedite šta ugrabite. Znate gde je frižider. I znate što – zna i tata gde je šporet. Ne biste rekli, ali zna!
Odustajem od toga da odustajem od sebe. Koliko sam samo puta odustala od nečega što je važno za mene i moje zdravlje jer sam uvek pomislila da bi to vreme i taj novac trebalo da uložim u brigu o drugima. E pa znate šta – meni je toga dosta! Ja sam jednako važna kao i vi!
Odustajem i od toga da se osećam krivom ako sebi želim nešto da priuštim. Već sam dugo jedna od onih koja stavi nešto u korpu za kupovinu i do trenutka dok ne dođem na blagajnu tu stvar već zamenim nečim što će biti potrebno nekom drugom članu porodice. Vi već imate previše, a meni stvarno treba dobra šminka koja će prekriti godine i stres na mom licu.
Odustajem od toga da mi deca upadaju u kupatilo kad god stignu (čitajte – uvek) – želim svoj mir i svoj prostor pa makar samo prala zube. Zaslužujem to jer sam živo biće kojem je potrebno makar malo privatnosti.
Odustajem i od toga da sam stalno narogušena, ljuta, nervozna, živčana, isprovocirana jer tako jednostavno više ne mogu da funkcionišem. Želim da budem srećna, zadovoljna i spremna da svojoj porodici zaista dam maksimum. Zato i odustajem od svega navedenog jer sam dosad sve to radila da zadovoljim druge, a zapravo sam samo zanemarivala sebe. Zato sam postala senka one prave mene kakva želim biti.
Zato, dragi moji, odustajem od svega navedenog jer vama ne treba sluga, treba vam jedna srećna i zadovoljna mama.
Odustajem od „mama, mama, mama!“ da bi mogla biti – mama.
Izvor: Index.hr