Одустајем од тога да устајем од стола секунду након што сам села.
Одустајем од тога да сваки дан слажем својој деци одећу иако су сада већ довољно велики да то раде и сами! Ако желе све да потрпају у ормане, згужвано – нек’ им буде. Баш ме брига.
Одустајем од тога да будем она која ће увек наћи све што се тражи. И кад син тражи загубљену рукавицу, ћерка књигу која је баш сада била ту, муж који вечно тражи телефон и кључеве. Доста је било да увек баш ја морам да знам где су се те ствари сакриле!
Одустајем од тога да сваких сат времена припремам нешто за јело – одсад па на даље нек се навикну на три поштена оброка и нек их поједу до краја јер више немам милости за „мама, ја би’ нешто да једем“ чим поспремим сто.
Одустајем од тога да будем она која чим заспи већ ме неко буди. Океј, ако неко има ноћну мору у 3 ујутро, дођи и завуци ми се у кревет, али ако ме још нетко пробуди усред ноћи да би му наместила покривач, остаће без њега заувек!
Одустајем од сталне организације и реорганизације туђих активности. Једна активност по члану породице сасвим је довољна и за њих и за мене, јер одсад па на даље желим и ја своје омиљене активности – мирне вечери за себе.
Одустајем од понављања. Стварно је доста да морам баш све поновити осам пута. Хоће ли неко последњи кекс? Хм, хмух, а? Не, не понављам више – ја сам појела кекс, а ви следећи пут обратите пажњу на оно што вам се говори.
Одустајем од тога да стално гланцам ту кућу и доводим је у ред као да је стари ауто који желим да продам као нов. Одсад па надаље своју ћу уштеђевину од овог новог хонорарног посла уложити у себе и који пут месечно унајмити неког ко ће направити генералку уместо мене. Зато што волим када ми је све чисто и уредно, али ми се више не да сваку слободну секунду потрошити за чишћење куће. То је стресно па од тога одустајем!
Одустајем од тога да увек сваког стављам на прво место у МОМ животу. Одсад па на даље све што се тиче мене радићу онда када мени паше. Ако је моје време за вежбање онда када други очекују да правим вечеру, ја ћу вежбати, а ви једите шта уграбите. Знате где је фрижидер. И знате што – зна и тата где је шпорет. Не бисте рекли, али зна!
Одустајем од тога да одустајем од себе. Колико сам само пута одустала од нечега што је важно за мене и моје здравље јер сам увек помислила да би то време и тај новац требало да уложим у бригу о другима. Е па знате шта – мени је тога доста! Ја сам једнако важна као и ви!
Одустајем и од тога да се осећам кривом ако себи желим нешто да приуштим. Већ сам дуго једна од оних која стави нешто у корпу за куповину и до тренутка док не дођем на благајну ту ствар већ заменим нечим што ће бити потребно неком другом члану породице. Ви већ имате превише, а мени стварно треба добра шминка која ће прекрити године и стрес на мом лицу.
Одустајем од тога да ми деца упадају у купатило кад год стигну (читајте – увек) – желим свој мир и свој простор па макар само прала зубе. Заслужујем то јер сам живо биће којем је потребно макар мало приватности.
Одустајем и од тога да сам стално нарогушена, љута, нервозна, живчана, испровоцирана јер тако једноставно више не могу да функционишем. Желим да будем срећна, задовољна и спремна да својој породици заиста дам максимум. Зато и одустајем од свега наведеног јер сам досад све то радила да задовољим друге, а заправо сам само занемаривала себе. Зато сам постала сенка оне праве мене каква желим бити.
Зато, драги моји, одустајем од свега наведеног јер вама не треба слуга, треба вам једна срећна и задовољна мама.
Одустајем од „мама, мама, мама!“ да би могла бити – мама.
Извор: Index.hr