Онлајн настава: Агонија и за наставнике и за ђаке

Након пет онлајн радних дана који су трајали и трају до 4,5 и 6 сати јутру, немам снаге, а губим и разум.


Да ли сам једина која је схватила озбиљно овај онлајн рад или „неорганизована“ – пита се професорка математике из једне средње стручне школе из унутрашњости, која се обратила редакцији Данаса, желећи да подели своја искуства наставе у ванредним околностима.

Она каже да је немогуће испоштовати све захтеве и упутства Министарства просвете и директора школа, и да су одговорници наставници, ученици и родитељи већ данима у агонији.

Идентичне закључке претходних дана смо чули од великог броја читалаца, који су што у улози наставника, што као родитељи, доведени до тачке пуцања, а такве поруке стижу и са друштвених група које окупљају просветне раднике, а који поручују надлежнима да „повуку ручну“.

Већ првог дана увођења онлајн наставе наша саговорница суочила се са реалним проблемом јер код куће нема лаптоп и интернет, а интернет у оквиру пакета за мобилни телефон јој је био недовољан за све што се од ње очекује.

Проблем са техничком опремљеношћу решила је тако што је добила школски лаптоп, а интернету приступа преко рутера свог рођака (сигнал хвата у одређеном ћошку куће), који је иначе био принуђен да га уведе да би његово двоје деце могли да прате наставу.

– Од прошлог уторка, када је почела онлајн настава, чланица сам 15 вајбер група – једне школске, седам одељенских већа и седам одељења којима предајем. Са ђацима сам повезана преко гугл учионице, и без обзира што смо тобож у онлајн учионици, све се своди на пиши ручно, сликај, шаљи… Немамо могућност да снимимо предавање, немамо технику… како да објасним конструкцију троугла без демонстрације – пита се наша саговорница.

Пошто многа деца немају уџбенике и збирке, принуђена је да им задатке слика или ручно пише и шаље. Са ученицима који имају проблем са интернетом договорила се да јој домаће задатке враћају мејлом и вибером, а за само један реализовани час од својих ђака добије више од 400 слика.

– Свакодневно бројним колико ђака је предало рад, колико их је у гугл учионици, колико на вајберу, у ес-дневник морам да унесем за сваког од својих 150 ученика како напредују у онлајн настави, пожељно је да то унесем и у личну педагошку свеску. Пре тога морам да прегледам све ученичке радове, да напишем коментар на исте, да припремим материјал за следећи час, седмицу, да поставим на учионицу за свако одељење, и да све то опет унесем у ес-дневник и недељни план, па на крају седмице опет у недељни извештај. За то време ученик који је поставио питање, чека одговор и пошаље још пет питања. Није у могућности да настави са радом јер чека појашњење од професорке, а професорка не може да му одговори јер је хитно зову из школе да пошаље нека документа – сликовито описује само део свог радног дана саговорница Данаса.

Напомиње да се са идентичним проблемима суочавају и њене колеге, али да су јој неки саветовали да се не „уноси“ превише и да не схвата све „преозбиљно“. Ипак, наша саговорница не сматра да је решење да се у документацију уписује оно што је планирано, а да се то не реализује и напомиње да из Министарства није стигла сугестија да се градиво сажме.

Наставници да буду прагматични

На друштвеним мрежама на позитивне реакције наишао је пост руководиоца Школске управе Крагујевац Горана Јоксимовића, који је поделио објаву психолошкиње Милке Караклајић из Ивањице. Она је својим школским колегама поручила да су сви наставни предмети подједнако важни, али да наставници у овој ситуацији морају бити прагматични, у интересу ученика.

„У најбољој намери, затрпали сте ученике материјалима, упутствима, задацима… Највеће оптерећење трпе одлични ђаци. Треба да остварите међусобну сарадњу у оквиру већа да бисте стекли увид у оптерећеност ученика. Пре свега, млађи ученици не би требало по васцели дан да извршавају школске обавезе. Можете ли, у овим данима, занемарити тај претерани осећај одговорности за учење и наставу? Само кратки, једноставни садржаји, један домаћи задатак у недељи, по предмету, основне ствари неопходне за даље образовање. Приоритет су предмети који се полажу на завршном испиту. Остале колеге, ово вам је шанса да опуштено, без притиска, неуобичајено и занимљиво приближите ученицима свој наставни предмет. Нисте у обавези ником да се доказујете, јер ви сви располажете потребним компетенцијама. Довољно је да будете подршка и ослонац вашим ученицима у, за њих, потпуно новој едукативној, а пре свега животној ситуацији“, пише у објави, које се многи не придржавају, пре свега јер слична препорука није стигла из Министарства просвете.

Пише: В. Андрић

Извор: Данас