Onlajn nastava dovela je do “generacijske katastrofe”

april 7, 2021

Nastava na daljinu postala je, preko noći, jedini način obrazovanja za mnoge đake u Srbiji, a potpuna normalizacija nastave još se ne nazire.

Na pitanje možemo li da očekujemo da se škole više ne vrate na stari sistem i da se nakon pandemije uspostavi nova, modernija nastava na onlajn platformi, iz Unije sindikata škola za MONDO kažu da to nikako ne bi bilo dobro rešenje za obrazovni sistem u Srbiji.

Foto: Canva

Nacrtom strategije je predviđeno uspostavljanje državne onlajn osnovne škole i gimnazije. Ove aktivnosti definišu se kao “poseban cilj“, u delu koji se tiče razvoja digitalnog obrazovanja na preduniverzitetskom nivou. Navodi se da fokus treba da bude na unapređivanju digitalnih kapaciteta i veština učenika i zaposlenih u školama.

Sve to je izazvalo pitanje da li je ovaj oblik nastave strateško opredeljenje države i šta će biti sa klasičnom nastavom u budućnosti. Snežana Romandić, predsednica Unije sindikata škola Beograda kaže za MONDO da onlajn nastava samo daje podršku đaku, ali nikako nije nastava, dodaje ona.

“Mogu da konstatujem da neće biti dobro ako se onlajn nastava zadrži. Deca i obrazovanje mnogo trpe. Tu je i nedostatak socijalizacije kod dece, koji je jako primetan po njihovoj povučenosti, anksioznosti, nedostatku takmičarskog duha koji je uvek bio svojstven deci. To je mentalna posledica svega što se dešava”, kaže Snežana Romanić.

Ona kaže da, iako đaci od prvog do četvrtog nisu prelazili na onlajn, išli su u školu u smenama i grupama i oni su opismenjeni, ipak to nije isti kvalitet znanja kao kod normalne nastave. Nema više odgovaranja, rade se testovi i kada je isključivo to način provere znanja, to ne može da bude validno, dodaje ona.

“Kada detetu peti razred pošaljete tekst koji treba da pročita, a on vas ne čuje, ne vidi, ne poredi se sa drugom decom, nema usmeni odgovora pred grupom i mnogo ga je teže “naterati” da uradi zadatak”, kaže Snežana Romandić.

Ipak, državna sekretarka u Ministarstvu prosvete Anamarija Viček izjavila je da niko ne želi da se isključivo pređe na onlajn i hibridnu nastavu. Kako je rekla, to što nastavnici prolaze obuku za nastavu na daljinu ne znači da je u planu da se pređe na taj vid nastave, već da sistem uvek bude spreman.

“Niko ne može da zna kakvo će biti stanje pandemije i moramo da budemo spremni. Sve što je stavljeno u strategiju ima za cilj da se obezbedi sistem koji je održiv i koji u bilo kom trenutku može da obezbedi da nastava nesmetano ide dalje bez obzira na okolnosti”, rekla je Viček.

Dodala je da ne mora to da bude samo u epidemijama ili katastrofama velikih razmera, već može da se koristi kada je učenik bolestan da ne bi gubio časove.

Predsednik Nacionalnog prosvetnog saveta (NPS) Radivoje Stojković rekao je da onlajn nastava ima opravdanja da se organizuje samo u izuzetnim slučajevima, poput epidemije virusa korona, ali i da osnivanje državne onlajn škole ne treba da ostane u strategiji.

U izveštaju koji je objavio UNESKO stoji da je “broj dece sa teškoćama u čitanju veći za 100 miliona, i dostigao je 584 miliona prošle godine, što je povećanje od više od 20 odsto koje je poništilo napredak ostvaren tokom poslednje dve decenije“, što je, kako se navodi “generacijska katastrofa“.

Taj ključni indikator svake godine meri sposobnost čitanja dece u drugom i trećem razredu osnovne škole, što su osnovna znanja koja ako nisu solidna mogu dugoročno da koče obrazovanje učenika. Unesko strahuje da će uslediti decenija poremećaja zbog korona krize i poziva da se preduzmu vanredni napori kao što je uvođenje kurseva i strategija za nadoknađivanje ovog zaostatka.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


4 komentara na "Onlajn nastava dovela je do “generacijske katastrofe”

  1. Aleksa kaže:

    Da li to znači da nema škole deca se nikad ne bi socijalizovala?
    Molim vas, obratite pažnju na smisao izgovorenih rečenica.
    Ko se onda toliko druži po kafićima?
    Niste brinuli o socijalizaciji kad ste gurnuli deci u ruke pametne telefone.

  2. Za svakog po nešto kaže:

    Baš tako!Ne kaže se „prvo skoči,pa reci hop”.Kod nas je to odavno „prevrnuto”,a sada se može i pretpostaviti zašto:treba uvek nekoga drugog okriviti/optužiti.Što više mogućnosti,to više i izbora.Tu ne vidim ništa loše.Problem je u tome što “svako daje sebi pravo„da priča o ovoj temi.

  3. Leon kaže:

    Ima primera učenika 3. i 4. razreda srednje škole koji još nisu savladali ćirilicu ili mešaju 2 pisma (u jednoj beogradskoj srednjoj tehničkoj školi -profil Ett)!

  4. Aleksa kaže:

    Baš se pitam ko je kriv što deca ne znaju da pišu? Verovatno isti oni nastavnici koji su morali da prevode učenike, koji nisu hteli da uče, iz razreda u razred, jer do 4. razreda nema ponavljanja bez saglasnosti roditelja.

Budite u toku

Unesite vašu imejl adresu

Pratite nas

Pratite nas na društvenim mrežama