Онлајн настава довела је до “генерацијске катастрофе”

7 априла, 2021

Настава на даљину постала је, преко ноћи, једини начин образовања за многе ђаке у Србији, а потпуна нормализација наставе још се не назире.

На питање можемо ли да очекујемо да се школе више не врате на стари систем и да се након пандемије успостави нова, модернија настава на онлајн платформи, из Уније синдиката школа за МОНДО кажу да то никако не би било добро решење за образовни систем у Србији.

Foto: Canva

Нацртом стратегије је предвиђено успостављање државне онлајн основне школе и гимназије. Ове активности дефинишу се као “посебан циљ“, у делу који се тиче развоја дигиталног образовања на предуниверзитетском нивоу. Наводи се да фокус треба да буде на унапређивању дигиталних капацитета и вештина ученика и запослених у школама.

Све то је изазвало питање да ли је овај облик наставе стратешко опредељење државе и шта ће бити са класичном наставом у будућности. Снежана Романдић, председница Уније синдиката школа Београда каже за МОНДО да онлајн настава само даје подршку ђаку, али никако није настава, додаје она.

“Могу да констатујем да неће бити добро ако се онлајн настава задржи. Деца и образовање много трпе. Ту је и недостатак социјализације код деце, који је јако приметан по њиховој повучености, анксиозности, недостатку такмичарског духа који је увек био својствен деци. То је ментална последица свега што се дешава”, каже Снежана Романић.

Она каже да, иако ђаци од првог до четвртог нису прелазили на онлајн, ишли су у школу у сменама и групама и они су описмењени, ипак то није исти квалитет знања као код нормалне наставе. Нема више одговарања, раде се тестови и када је искључиво то начин провере знања, то не може да буде валидно, додаје она.

“Када детету пети разред пошаљете текст који треба да прочита, а он вас не чује, не види, не пореди се са другом децом, нема усмени одговора пред групом и много га је теже “натерати” да уради задатак”, каже Снежана Романдић.

Ипак, државна секретарка у Министарству просвете Анамарија Вичек изјавила је да нико не жели да се искључиво пређе на онлајн и хибридну наставу. Како је рекла, то што наставници пролазе обуку за наставу на даљину не значи да је у плану да се пређе на тај вид наставе, већ да систем увек буде спреман.

“Нико не може да зна какво ће бити стање пандемије и морамо да будемо спремни. Све што је стављено у стратегију има за циљ да се обезбеди систем који је одржив и који у било ком тренутку може да обезбеди да настава несметано иде даље без обзира на околности”, рекла је Вичек.

Додала је да не мора то да буде само у епидемијама или катастрофама великих размера, већ може да се користи када је ученик болестан да не би губио часове.

Председник Националног просветног савета (НПС) Радивоје Стојковић рекао је да онлајн настава има оправдања да се организује само у изузетним случајевима, попут епидемије вируса корона, али и да оснивање државне онлајн школе не треба да остане у стратегији.

У извештају који је објавио УНЕСКО стоји да је “број деце са тешкоћама у читању већи за 100 милиона, и достигао је 584 милиона прошле године, што је повећање од више од 20 одсто које је поништило напредак остварен током последње две деценије“, што је, како се наводи “генерацијска катастрофа“.

Тај кључни индикатор сваке године мери способност читања деце у другом и трећем разреду основне школе, што су основна знања која ако нису солидна могу дугорочно да коче образовање ученика. Унеско страхује да ће уследити деценија поремећаја због корона кризе и позива да се предузму ванредни напори као што је увођење курсева и стратегија за надокнађивање овог заостатка.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


4 коментара на "Онлајн настава довела је до “генерацијске катастрофе”

  1. Aleksa каже:

    Da li to znači da nema škole deca se nikad ne bi socijalizovala?
    Molim vas, obratite pažnju na smisao izgovorenih rečenica.
    Ko se onda toliko druži po kafićima?
    Niste brinuli o socijalizaciji kad ste gurnuli deci u ruke pametne telefone.

  2. За сваког по нешто каже:

    Баш тако!Не каже се „прво скочи,па реци хоп”.Код нас је то одавно „преврнуто”,а сада се може и претпоставити зашто:треба увек некога другог окривити/оптужити.Што више могућности,то више и избора.Ту не видим ништа лоше.Проблем је у томе што “свако даје себи право„да прича о овој теми.

  3. Leon каже:

    Ima primera učenika 3. i 4. razreda srednje škole koji još nisu savladali ćirilicu ili mešaju 2 pisma (u jednoj beogradskoj srednjoj tehničkoj školi -profil Ett)!

  4. Aleksa каже:

    Baš se pitam ko je kriv što deca ne znaju da pišu? Verovatno isti oni nastavnici koji su morali da prevode učenike, koji nisu hteli da uče, iz razreda u razred, jer do 4. razreda nema ponavljanja bez saglasnosti roditelja.

Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама