Британка Никол Бон одлучила је да се отвореним писмом обрати свим мужевима који немају разумијевања за све оно што њихове љепше половине ураде у току једног дана.
Наиме, ова тридесетчетворогодишња мама из Лондона покренула је блог под називом „Мама напада“ у коме описује свакодневне ситуације и догађаје са којима се суочава приликом подизања четрнаестомјесечне дјевојчице Попи.
Један текст посветила је свим „презапосленим“ татама, који мисле да је њихов посао презахтјеван, а како би коначно схватили како изгладају дани њихових жена и како би се укључлили у одгајање дјеце.
„Драги тата који се не мучиш са постпорођајним килограмима, као прво, честитам ти на новој животној улози. Бебица сигурно личи на тебе и сигурно си препоносан! Него, оставимо то по страни. Време је да ти и ја обавимо овај мали разговор!
Прича се да баш и не „петљаш“ много око бебе. Говоре и да ноћу носиш чепове за уши како би устао одморан и да очекујеш топлу вечеру када се вратиш са посла.
Кажу да си изјавио да је мајка твог детета уствари на некој врсти годишњег одмора који је испуњен гледањем телевизије, куповином и дугим јутарњим испијањем кафе. Док ти, са друге стране не стижеш да урадиш ништа од дневних кућних обавеза, јер си презаузет зарађивањем за пелене.
Е па, овако стоје ствари: не само да ниси у праву, него си и прилично себичан!
Свако јутро се пробудиш послије преспаване читаве ноћи, вјероватно стигнеш и да се истушираш и да доручкујеш, затим ускочиш у свој ауто и одеш на посао. Током дана комуницираш са одраслима, стигнеш да попијеш кафу и ручаш. Користиш мозак, имаш чак и времена за размишљање и најважније, имаш и слободу. За то вријеме, неколико километара даље, твоја друга половина шета кућом као зомби након што је одспавала читава два сата током ноћи. Није још увек доручковала, а попила је чак два гутљаја чаја, који сада стоји на столу заборављен и хладан. Управо је дојила (поново) и, пошто се беба смирила и заспала, покушаће да отрчи до купатила и да се истушира.
Управо је нашампонирала косу (први пут послије неколико дана), а онда је беба почела да плаче. Како не може да игнорише плач, она мокра излази из каде и управо трчи да утјеши ваше дете. Заборавља на туширање, и остатак дана проводи чешући главу на којој је остало сапунице.
Коначно, малишан је поново заспао. Шта прије да уради? Има толико тога! Прање, чишћење, продавница, ручак?
„Почећу са облачењем“ – је прва њена мисао јер је схватила да је и даље умотана у пешкир са полумокром косом.
Трчи у собу да се обуче, а на шпорет ставља воду и још једном покушава да скуха и попије чај. И таман када је кренула да узме гутљај, беба је заплакала. „Немој да плачеш, молим те, немој да плачеш!“, моли се у себи, али узалуд, беба је поново будна. Шта је сада? Шта јој треба? Да ли јој је топло? Хладно? Не… чекај, сиса прст – сигурно је гладна – поново!
Сљедећих сат времена пролази у дојењу. И пресвлачењу. Видиш? Веома тешко за издржати, веома исцрпљујуће и стресно, понекада чак и болно.
Након дугог храњена, беба је задремала. „Морам да једем“, помислила је, и поново покушава да се истушира, пре него што презалогаји нешто.
Поподне, након што је на брзину појела корнфлекс, твоја жена излази на кафу са другарицама. Кладим се да замишљаш жене које се кикоћу и једу колаче. она заправо неће имати времена чак ни да седи мало дуже, јер врло брзо мора да крене назад јер ваше дете мора поново да једе. А и на путу до кафића се укакило и потребно му је хитно пресвлачење (што је и био разлог бебиног плача и нервозе све вријеме док је возила). Коначно, када се нашла са својим, једнако исцрпљеним другарицама, није било много кикотања, само приче о пеленама и дојењу.
Када су стигли кући и пошто је нахранила твоју бебу, малишан је коначно заспао, а то је покушала и твоје жена. Али не може да заспи. Гризе је савијест, јер толико тога има да се уради по кући, а и схвата да ти треба ускоро да дођеш и да очекујеш топлу вечеру, а да није ништа купила од намирница.
Очигледно сам наводила само једну, тежу страну дана твоје љепше половине, намјерно ти нисам описала како изгледа њено мажење са бебом, како би био сконцентрисан само на претходно написано. У сваком случају, надам се да ти је ово писмо помогло да схватиш да твоја жена управо пролази кроз прави мали пакао и да јој је потребна ТВОЈА помоћ.
Тако да, ноћас, када стигнеш кући са посла, можда би могао да узмеш мало бебу, а њој предложиш да легне и одријема. Можда би могао чак и да јој направиш укусан и здрав оброк и кажеш јој колико је невјероватна.
И да, да ли би молим те могао ноћас да не ставиш чепове у уши и промјениш дјетету пелену када се пробуди у пола ноћи?
Хвала на пажњи!“
Извор: pcskolarac-novosti.blogspot.rs