На нашу адресу стигло је отворено писмо маме из Београда, чије дете похађа први разред гимназије. Замолила нас је да објавимо, а како смо до сад увек сматрали да је важно да се чују искуства свих учесника у образовном процесу, одлучили смо да објавимо и овај текст. Поштовали смо њену жељу да остане анонимна, а писмо преносимо у целости, након минималне уредничке интервенције.
Прича се много ових дана о ученицима који, откако је почела онлајн настава запиткују онда кад није радно време наставника. О нама, родитељима, који очекујемо превише. Нама који смо своју децу размазили и научили да све уместо њих радимо па они сад, ето, не знају да уче сами и мисле да се свет врти око њих. Да се разумемо, није то потпуно без основа. Радно време које понекад буде и по 10 сати, смене због којих многи родитељи децу не виде и по неколико дана, узимају данак. Данак у дисциплини и радним навикама. Не кажем да нема и родитеља који имају времена, али не желе да се баве својом децом, пребацујући лоптицу на школу и друштво.
Моје дете рођено је са унутрашњом мотивацијом. Воли да учи. Радознала је и није јој ништа тешко. Од првог дана школе ниједан домаћи с њом нисам урадила. Можда ме је, свега неколико пута, питала да јој појасним нешто што не разуме. До ове онлајн наставе.
Овде желим да изнесем своје искуство, као родитеља, са онлајн наставе у једној од три најбоље гимназије у Београду.
Моја ћерка иде у први разред гимназије и прошлог понедељка је, као и сви средњошколци, прешла на онлајн наставу. Али, то не значи оно што многи можда мисле. Онлајн настава не значи да ће се наставник укључити и одржати онлајн лекцију. Не значи чак ни да ће снимити себе како предаје лекцију и тај снимак послати ђацима.
Ево како је то изгледало у нашем случају, а напомињем да је реч о једној од НАЈБОЉИХ школа у Београду.
После седам дана онлајн наставе у којој нам је понеки наставник спорадично слао лекције, неко само задатке, јавила се разредна, у суботу, да каже да онлајн настава почиње у понедељак (јуче) у 7и30. Деца су се „нацртала“ испред екрана и чекала. Од седам часова које је тог дана требало да имају, јавио се један наставник. Нико други није послао линк за предавање. Нико није послао чак ни мејл или поруку да ће у наредних 45 минута свог часа бар бити на располагању за питања.
Један од наставника рекао је још пре тога да неће имати онлајн часове, да се деца само двапут недељно снимају и шаљу му то што су радили. За ову недељу је прави онлајн час заказало 5 професора, од 17 колико их има. Као родитељ, захвална сам им на труду. Знам да није лако стати пред камеру, да то није исто што и жив час. Да је и припрема другачија и напор већи.
Из већине предмета, ипак, деца су добила само задатке, без лекција или задатке уз линкове ка лекцијама или фотографије страница из књиге.
С друге стране, у основној школи коју похађају моји рођаци, ситуација је потпуно другачија. Часови се одржавају онлајн или су учитељи и наставници на располагању у време када је њихов час и заиста одговарају на питања ђака.
Желим да кажем да не стављам све наставнике у исти кош и да ми је потпуно јасно да вредних, креативних, преданих људи у просвети и те како има. Зато ме и љути кад видим да се њихов рад третира исто као рад оних који су онлајн наставу прихватили као распуст.
Примера ради, у првом разреду гимназије друштвеног смера који похађа моје дете, један од задатака који су деца добила из биологије је следећи:
Модификације хистона обезбеђују: а) виши степен повезивања са ДНК; б)лакши приступ гену; в) контролишу експресију гена у ћелији; г) све тврдње су тачне.
Пре овог питања није стигла никаква онлајн лекција, никакво предавање нити објашњење наставне јединице. Стигла је фотографија странице из књиге.
Наравно да је моја ћерка од наставнице тражила да јој појасни јер се никад није срела са овим појмовима. Одговор? Потражи у књизи.
Моје дете има 15 година и никад у животу нисам гледала њене домаће задатке. Била је Вуковац у основној школи, а да се ја нисам укључивала уопште.
У првом разреду гимназије она има 17 предмета и 17 професора. Осим оних пет који су заиста пример својој професији, за мене, као родитеља, велико је разочарање што се нико није јавио чак ни да каже да ће у термину свог часа бити доступан за евентуална питања о лекцији. Не бисмо ми ником слали поруке у 9 увече, никако, али би за ђаке било корисно да бар знају када то могу и када ће им наставник заиста бити на располагању за питања.
Као родитељ и бивши просветни радник, ја нећу држати лекције овим наставницима. Нећу их васпитавати. Нећу чак ни да поверујем да у целом образовном систему чине већину, вероваћу да је наша гимназија на гласу због старе славе.
Али не могу да се не запитам – како се онлајн настава у којој се само шаљу слике лекција или видео-снимци са Јутјуба и задаци разликује од немања било какве наставе? Како је могуће да исту плату прими наставник који само пошаље задатке и онај који сате сваког дана проводи испред екрана, правећи лекције и одговарајући на питања својих ђака?
Како може било ко мени, која се до сад нисам укључивала у рад мог детета, да каже да сам ја одговорна што сада морам да учим с њом, кад се није потрудио да јој сам објасни оно што је његов посао? Како може неко да каже да сам неваспитана а моје дете размажено што тражи одговоре на питања и покушава да се у овом лудилу званом „настава“ бар некако снађе? Како можемо да осуђујемо децу којој најавимо онлајн наставу, а онда се уопште не појавимо?
И, на крају, како очекујемо да ученик зна одговор на питање шта обезбеђује модификација хистона, ако му то нисмо нацртали и објаснили? И ако, после свега тога, не желимо ни да одговарамо на постављена питања?
Разумем да наставници имају свој приватни живот и своје време. Али у сваком другом послу, тај живот и то време почињу када обавите свој посао. А, у овом случају, то би барем могло да буде 45 минута дневно када је наставник онлајн за одговарање на питања. Од многих наставника, ми ни то нисмо добили.
Научиће она ту модификацију хистона, не бринем за своје дете. Бринем за ово друштво и овај образовни систем где у једној од најбољих школа у граду има наставника који верују да је послата фотографија лекције из књиге – одржан онлајн час.