“Ова школска година је још лошија верзија претходне…”

По школском календару одмиче трећа година у којој образовање у Србији, опасано сенком ковида 19, некуд граби „без иједног изгубљеног наставног дана” и с небројеним изостанцима ученика, студената и професора с редовне, непосредне наставе оправданим мерама за спречавање ширења заразне болести. Доминантан наратив просветне власти да „школе нису места велике трансмисије вируса” иритира и родитеље и просветне раднике. Образовни систем у оковима епидемије место је на ком се највећи број наставника суочава с вишеструким проблемима наставе на даљину, а ђаци масовно оболевају од незаинтересованости за учење, губљења радних навика и продубљивања празнина у знању, ако слушамо шта кажу истраживања. Намеће се питање да ли је и актуелна школска година још једна у низу успешних у погледу одржавања какве-такве наставе у континуитету и пропуштених у погледу попуњавања рупа у знању ученика, унапређивања или бар емпиријски утемељеног праћења квалитета образовања.

– Ова школска година је још лошија верзија претходне, која је прошла у агонији и довела до тога да је главна брига била да се одржи привид да образовање функционише. Наравно, неки наставници и школе успели су да не потпадну под ту општу атмосферу и нашли су веома креативне и добре начине да се прилагоде, али су то успевали упркос онима који су водили образовну политику, а не захваљујући њима. У већини школа све се свело на симулацију образовања. Деца као иду у школу, било да су у учионицама или прате наставу путем интернета, наставници као држе часове, директори као руководе школом, а Министарство просвете као управља образовним системом. И сви су незадовољни и несрећни, и свакоме је неко други крив што се ствари дешавају на начин који је већ очигледно незадовољавајући – оцењује за „Политику” Александар Бауцал, редовни професор Филозофског факултета у Београду.

Резултати студије Завода за унапређивање образовања и васпитања, на импозантном узорку од више од 50.000 просветних радника, показују да незанемарљивих 30 одсто запослених пружа отпор онлајн настави, заузимајући став да тај облик рада не треба уводити у редовну школску праксу кад пандемија прође, а чак 45,1 одсто тешко излази на крај с повећаним оптерећењем и стресом кад раде од куће. За образовање значајни индикатори опсежног истраживања Уницефа показују раст броја школараца који имају потешкоће с концентрацијом, сведоче и о увреженим ставовима већине родитеља да је већина деце током пандемије изгубила мотивацију за учење, да је онлајн настава негативно утицала на квалитет учења, а да се ништа није променила у односу на први период пандемије.

– Сви наведени примери добро илуструју шта су последице лоше образовне политике. Ми смо много грешили и пре пандемије, а посебно током пандемије. Ученици су изгубили рутину коју су некада имали, њихова мотивација за учење, која је и раније била неадекватна, додатно је смањена, смисао образовања је додатно доведен у питање. Како данас убедити децу и младе да образовање има смисла и да је важно, ако су они нас одрасле видели како смо, што би ђаци рекли, „одрађивали” образовање? Наставници су, такође, вероватно изгубили сваку вољу да се ангажују на иновирању и унапређивању образовања. Након пандемије многи ће имати додатну аверзију према новим технологијама у образовању. Због свега тога након пандемије можемо очекивати велику депресију у образовању. Надам се да грешим – указује Бауцал.

Колико ђаци губе сваким даном учења на даљину, ако уопште може да се израчуна просечан негативни ефекат такве наставе?

– Када је у питању наш образовни систем, ми имамо одређене информације о томе колико је часова изгубљено, али нису поуздане зато што многи наставници и директори приказују улепшану слику Министарству просвете. У образовању није кључно колико сати дете и наставник проведу заједно, него какав је квалитет наставе и учења. Познат је пример Финске, где деца проводе мање времена у школи у односу на многе вршњаке из других земаља, али више науче. Сва истраживања указују да ће ефекат наставе на даљину бити очекивано лош, у неким земљама мање, у неким више негативан. Ако бисмо формирали очекивања спрам онога што се дешавало у нашим школама током претходне две године, могли бисмо да претпоставимо да је највероватније да ћемо ми бити у групи земаља с нешто већим негативним ефектима – појашњава експерт за образовање.

На почетку и у првих неколико месеци епидемије сви су били затечени и разоружани недовољним знањем о новом вирусу. Било је ванредно стање, школе су закључане, настава потпуно измештена из традиционалних оквира на непознати онлајн терен. Одржан је континуитет рада школа у крајње атипичним условима. Празнине у знању ученика остале су понајвише захваљујући прошлој школској години по централизованом комбинованом моделу рада – више на даљину него у клупама без обзира на разлике у епидемијској ситуацији од града до града. Увидевши грешку ове године, надлежни су се определили за децентрализован систем, по ком образовање сада функционише донекле боље, али и даље далеко од оптималног. Само се за најмлађе основце, од првог до четвртог разреда, може рећи да у школу иду као да је епидемија прошла. Остали ђаци нису поштеђени комбиноване наставе, мало у школи, мало онлајн. А и цео систем мало ради, мало је на распусту.

Од септембра је прошло 20 наставних недеља, школски календар је двапут коригован. Продужен је јесењи распуст. Зимски није померан. Ђаци су од јуче на непланираном ванредно уведеном сретењском предаху од школских обавеза. Враћају се на наставу за седам дана, у понедељак 21. фебруара. Све очи су упрте у одлуке Тима за школе, који сваке седмице процењује који ће се режим рада на нивоу локалних самоуправа примењивати по „семафор моделу”. Семафор већ недељама светли црвено за све школе у републици.

– Планирање, остваривање, праћење и вредновање наставе је сложен процес, који постаје још сложенији током ванредних околности. Тад је још значајнија улога наставника јер треба обезбедити остваривање исхода у новој организацији наставе, која ће се можда и додатно мењати у току школске године: дужина трајања часа, настава у школи или онлајн, или комбиновано… Није могуће пронаћи универзални начин за превазилажење тешкоћа. Код појединих предмета то може бити промишљен избор садржаја којима се обезбеђује остваривање исхода, а код других добар избор примера и задатака. Веома је важно, и ми то сваки пут наглашавамо, да смо поносни на наше колеге у образовним установама. Наши ученици нису изгубили ниједан дан како у претходној тако ни у овој школској години – истичу за наш лист у Министарству просвете, науке и технолошког развоја.

Половину првог полугодишта београдски средњошколци провели су подељени у групе, смењујући се из дана у дан на часовима у школи и од куће, док су њихови вршњаци, рецимо, у Новом Саду или Суботици до почетка другог полугодишта свакодневно неометано учили као и пре короне. Престоница је седиште готово петине укупног броја средњих школа у држави. Најмање толико ђака и наставника није имало шансу да квалитетно пређе програмом предвиђено градиво ни у овој школској години, а камоли да надокнади рупе у знању из претходне.

– У Републици Србији од почетка школске 2021/2022. године до 11. фебруара 2022. године у основним школама настава је 91 одсто организована по првом, непосредном моделу, осам одсто по другом комбинованом моделу и мање од један одсто путем наставе на даљину. Ученици редовно похађају припремну наставу за завршни испит, као и додатну за предстојећа такмичења. Значајна је и допунска настава, уколико постоји одређена област коју нису најбоље савладали, на тим часовима могу да обнове градиво – указују из просветног врха.