Верујемо да су наша браћа и сестре другачије третирани јер су они добри, вредни љубави и дивљења, а ми нисмо. Ми смо тешки, лењи, несташни, глупи. Јер, мама је увек у праву…
Овако се понаша токсична мајка: Уништавање психе сопственог детета
Већина људи у појму мајке види пожртвовану жену која гаји безусловну љубав према својој деци и која ће учинити све да своје потомство изведе на прави пут, одрицајући се успут свега и свачега.
Али, нису све мајке такве. Да ли знате шта је токсична мајка?
Моћна веза “мајка-ћерка”
Све док верујемо у универзалну мајчинску љубав – мит који наша култура активно подржава – не можемо да видимо истинску моћ коју родитељи имају над нама, чак и моћ прикривеног насиља. Волимо да о мајкама мислимо као о женама које чувају овај свет од нестанка, дивним и пожртвованим женама, али да ли је то баш увек случај?
Родитељ не само да креира свет око свог детета, већ и диктира како ће дете посматрати тај свет. Као деца, ми “разумемо” шта се у нашој породици дешава, шта је речено и због чега, али не увек јер је то тако, већ зато што су нам мајке сервирале објашњење које сматрају да је за нас одговарајуће.
Зато није ни чудо што многа деца одрасту верујући да је свако понашање и однос који видимо у породици, чак и токсичан, деструктиван или насилан – нормални. Као деца верујемо да су све породице као наша, а схватање да се друге породице заправо веома разликују долази много, много касније.
Сами оправдавамо мајке што су викале, тукле нас – нисмо били добри, нисмо их слушали. Верујемо да су наша браћа и сестре другачије третирани јер су они добри, вредни љубави и дивљења, а ми нисмо. “Ми смо тешки, лењи, несташни, глупи” – како нас је мајка назвала. И са тим уверењем одрастамо.
Одрастање и главни проблем
Већина женске деце која се не осећају вољено мисле да ће им одрастање донети слободу и да ће се коначно избавити од негативних критика. Али, у одрастању их чека непријатно изненађење – излазак из дечје собе неће вас заштитити од бола и потребе за мајчином љубављу и подршком. То је главни проблем – централни конфликт између ћеркине свести какве ране јој је мајка направила и глађу за њеним одобравањем и љубављу. Тај конфликт живи у сада већ девојци и она константно проналази објашњења и оправдања за токсично понашање своје мајке; чини све како би заправо затворила очи пред истином.
8 типичних образаца понашање токсичне мајке:
1. Набијање осећаја кривице и стида
Ово понашање почиње речима “Ти увек…” или “Ти никада…” и снажно се урезују у свест детета. У дечјој глави то постаје и лична критика, глас који стално понавља, криви и истиче грешке, а похвале избегава.
2. Улога жртве
Многе мајке заправо играју улогу жртве, а деца тога нису ни свесна. Токсична мајка стално подсећа дете колико је незахвално, а реченицу обично завршава са: “После свега што сам урадила за тебе”. Овакво понашање живи у детету и када одрасте, а мајка наставља своју токсичну улогу, поготово ако је дете схватило о чему се заправо ради и покушава да ограничи виђање и контакт са мајком.
3. Игра симпатије
Фаворизовање једног детета у породици дешава се у многим породицама. Али, када је мајка према једном детету дивна, а према другом токсична – понижава га, стално упоређује с “добрим” дететомистичући колико је оно лоше – психолошки проблеми су готово загарантовани. Психолози кажу да се токсичне мајке овако понашају како би контролисале децу, да би формирале однос између браће и сестара какав она жели да он буде и манипулише да би деца стално имала потребу за њеном подршком и похвалом.
Ако је у питању јединац, ни то дете није “спашено” – биће стално упоређивано са ћерком комшинице, братом од стрица…
4. Пасивна агресија
Мајка може да изрази пасивну агресију према детету индиректно, на пример, кроз ружне коментаре о оцу када је дете присутно. Развој детета директно је повезан са начином како се родитељи понашају једно према другом и према другим члановима уже или шире породице и баш зато родитељи имају огромну улогу у томе какви ћемо људи постати када одрастемо. Ако дете сведочи окрутности, вербалном бесу, кажњавању тишином, психичком малтретирању, велике су шансе да ће дете развити сличне поремећаје понашања у просеку већ од 8. до 10. године.
Како одрастају, већина деце се лагано претвара у родитеља насилника, постаје пасивно агресивно… На њега се преноси све оно чему је присуствовало и што је заправо обликовало његов поглед на свет. Ето објашњења због чега синови насилника одрастају у насилнике, деца алкохоличара у алкохоличаре…
5. Психолошка манипулација
Овај термин обично се везује за одрасла, али нажалост, овакве склоности већини деце заправо усађују родитељи. Манипулисати дететом је невероватно једноставно, јер су родитељи неоспорни ауторитет и прилика на коју се деца угледају и верују им у све што кажу.
Оно чега су и ти родитељи несвесни јесте колико је манипулација трауматична за децу, јер је детињство период када је важно да научимо да верујемо сопственим мислима и осећањима и изградимо способност разумевања других људи.
6. Понижавање и исмевање
Мајке са израженом потребом за контролом или особинама нарциса често су склоне исмевању осећања или размишљања детета. Исмевају и понижавају децу и речима, гестикулацијом и имитирањем, и тако још у детињству убијају њихово самопоуздање и самопоштовање.
7. “Жртвени јарац”
Код токсичних мајки обично је једно дете (или само дете) за све криво и за све кажњено, било да је заиста криво или не. Таква деца у детињству почну да верују да су сувишни где год да се појаве, због чега се у периоду адолесценције лакше окрећу психоактивним супстанцама, алкохолу и другом деструктивном понашању.
8. Тишина као најгора казна
Када особа не разговара са вама и не одговара на ваша питања, то је израз максималног презира. Чак и одрасли то доживљавају веома болно и понижавајуће, а када је реч о деци, овакво понашање их потпуно уништава, нарочито ако долази од родитеља.
Извор: Stil.kurir.rs