Ovo je kazna koja deluje i na najnemirniju decu

februar 23, 2015

Mnogi roditelji reaguju na loše ponašanje svoje dece tako što im oduzimaju igračke, uskraćuju im druženja i šalju u ćošak. Ali, za decu jake volje, kakva sam bila ja, nijedna od ovih metoda nije delovala.
Skorašanja studija o telesnom kažnjavanju pokazala je da roditelji mnogo češće biju decu nego što se misilo. Što je najvažnije, ova studija je pokazala da je fizičko kažnjavanje nedelotvorna metoda vaspitavanja. Budući da je 73% dece, nakon što su dobila po dupetu, čekalo manje od 10 minuta da bi ponovilo bezobrazluk, ova studija je povtrdila da batine nisu baš najefikasniji način za disciplinovanje.
Ali, šta jeste?
“Mnogi roditelji reaguju na loše ponašanje svoje dece tako što im oduzimaju igračke, uskraćuju im druženja i šalju u ćošak. Ali, za decu jake volje, kakva sam bila ja, nijedna od ovih metoda nije delovala.” priča Rini Vilijems u autorskom tekstu objavljenom u Vašington Postu.
Kao i mnoga deca sa sindromom nedostatka pažnje, Vilijemsova je bila dete koje je nestašluke pravilo iz dosade i bilo joj je potrebno da nečim bude zaokupljena. “Srećom, moj otac je to rano shvatio i razvio je svoj disciplinski sistem koji je odmah dao rezutate i dugoročno mi doneo dobrobit” piše ona.
Pošto joj je otac bio visoko stručni vojni veteran i hirug, njegovo iskustvo iz Specijalnih jedinica pomoglo mu je da upotrebi neke neuobičajene taktike u vaspitanju.
“Nisam baš bila srećan što sam jedina petogodišnjakinja u kraju koja je imala inspekcije sobe i koja je morala da sve svoje igračke složi pod konac pre nego što može napolje na igranje” priča Vilijems. “Međutim, to što me je terao da čitam enciklopediju svaki put kad bih počela da ludujem po kući – bilo je nešto najbolje što je mogao da učini.”
„Pošto joj je otac bio visoko stručni vojni veteran i hirurg, njegovo iskustvo iz Specijalnih jedinica pomoglo mu je da upotrebi neke neuobičajene taktike u vaspitanju.“
Stogi otac bi izabrao pojam iz enciklopedije i rekao “Nauči sve o tome pa ću te kasnije propitati”. Ovo je bila kazna u smislu da je morala odmah da prekine šta god je radila, ali je njen cilj bio da je zaokupi i da mu pruži mentalni izazov.
I delovalo je. Osim što joj je pomogao da promeni ponašanje, tatin metod naučio ju je da, kad god joj je dosadno, uzme knjigu u ruke. To je, naravno, bivalo često i metod je delovao. Postala je advokat i pisac široke kulture, sa mnogo „enciklopedijskog“ znanja.
Još jedna dobra strana ovakve kazne, primćuje Vilijemsova, jeste što dete ima kontrolu nad svojom situacijom, jer je na njemu da odredi koliko će trajati izvršenje zadatka.
Vilijemsova današnjim roditeljima daje nekoliko ideja kako da ovu metodu primene na modernu decu:
1. Osmislite igru traženja i ispravljanja pravopisnih i gramatičkih grešaka.
2. Dodelite zadatak poput: “Pročitaj nešto o psima i nauči da nabrojiš i opišeš pet različitih rasa.”
3. Dajte im izazov u vidu pitanja: “Ko od vas može mami da kaže najviše stvari o lavovima?”
Ako od kazne napravite vrstu igre, odvratićete decu od lošeg ponašanja ali im pružiti i mentalni podsticaj koji će ih osloboditi dosade, koja je uzrok nestašluka, zaključuje Rini Vilijems.
 
Izvor: http://www.detinjarije.com

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

10 komentara na "Ovo je kazna koja deluje i na najnemirniju decu

  1. petra kaže:

    Nešto slično je i moj otac primenjivao i kod mene.Jednostavno mi je davao da rešavam zadatke iz matematike.Ispočetka mi je bilo teško da toliko zadržim pažnju na matematici,samo sam osluškivala decu kako se igraju napolju.Ali…tata je bio strog i nije bilo vrdanja.Vremenom sam uvidela da je matematika jako interesantna,a zadatke sam i sama počela da rešavam poput ukrštenih reči.U gimnaziji mi je tako matematika bila jača strana i žao mi je što nisam otišla na matatiku,kao moj brat,već na ekonomiju.Ali i tu tata ima udela .:)

    1. Jovana kaže:

      Kako naterate dete da uzme enciklopediju u ruke i nauci nesto, sta bi bilo da je na to reklo neću?
      Poenta je kako dete naterati da uradi to sto zelite u ovom slucaju da sedi pred enciklopedijom i uci nakon sto ste mu nesto zabranili

  2. Radoje kaže:

    Ma ja ovog mog oderem od batina

  3. Igniss kaže:

    A šta ako dete odbije da, recimo, čita enciklopediju?

    1. Jeck@ kaže:

      Sve dok ne prihvati isto,slusace deciju graju koja dolazi spolja..

    2. Jole kaže:

      Ili šta ako dete krene da povezuje kažnjavanje sa učenjem? Nije baš pozitivna asocijacija.

  4. Jadranka kaže:

    Ja sam odusevljena!
    Vec imam planove koji ce mi (nadam se) ulepsati dane 🙂

  5. dr kaže:

    Ma to nije recept za svako dete,na neko deluje,na neko ne. Svako dete je individua za sebe,tako da je tesko na svakom primenjivati isto. A vi gospodine sto svoje dete “oderete od batina”, malo se preispitajte sta sa vama nije uredu ako dete non stop bijete, ne znate da mu pridjete na drugi, normaliniji nacin pa mislite da su batine resenje… tako deca postaju gruba i nasilna.

  6. JASMINA kaže:

    Veoma dobro razmisljanje,Iz preostalih komentara se moze izvuci pouka-Deca su ogledalo svojih roditelja.To je temelj licnosti.Zato su individua za sebe ,pa svakom roditelju ostaje da odabere najbolje sto ume,zna i moze da pruzi svom detetu.Uslov je zdrava ljubav,jer roditelje jedino u zivotu ne moze da bira.Ostali izbori ga cine onim sto jeste.

    1. Marija kaže:

      Da uslov je zdrava ljubav, jer roditelje jedino u zivotu ne moze da bira.Svaki roditelj koji uspe da zadovolji kantar, koliko dajes, toliko i trazi je dobar put. Jer ljubav i disciplina idu ruka pod ruku.

Budite u toku

Unesite vašu imejl adresu

Pratite nas

Pratite nas na društvenim mrežama