Svakom detetu su potrebna pravila koja pomažu da dete nauči prikladno ponašanje. Kako roditelji da nauče decu pravilima i šta roditelji treba da urade kada su ta pravila prekršena?
Za početak, roditelji bi trebalo da znaju koje su osnovne psihološke potrebe deteta.
A to su:
”Biti dobrodošao” – biti prihvaćen i voljen. Ko nije u svojoj kući dobrodošao, neće imati osećaj da je igde dobrodošao.
”Biti jednak sa drugima kao ljudsko biće” – biti priznat i pohvaljen.
”Biti nezavisan od drugih” – čak i dete treba da sme da odluči. Za samostalnost treba oslonac, a ne kontrola.
”Biti siguran u druge”. Sigurnost u druge ljude omogućava pregovaranje o promeni pravila bez njihovog kršenja.
Tek kada sve ovo imaju na umu i uspešno to primenjuju, roditelji treba međusobno da razgovaraju koja pravila žele da ustanove u ponašanju deteta (u skladu sa detetovim uzrastom) i kako dete njima naučiti (disciplinovati ih).
Disciplinu je važno sagledati kao sredstvo učenja, a ne kažnjavanja. Naučiti decu da se pridržavaju pravila čini ih sigurnijim i pomaže im da nauče razliku između dobrog i lošeg, omogućava im razvijanje sposobnosti prilagođavanja, pregovaranja i pravljenja kompromisa. Time se podstiče osamostaljivanje, razvoj samopoštovanja, tolerancije, osećanja pravde i sposobnost praštanja.
Deca od 3 do 5 godina razumeju pravila ponašanja
Prosečno dete od tri godine može razumeti jednostavna pravila ponašanja. Kada su jednom pravila ustanovljena, roditelji bi trebalo da objasne detetu da kršenje tih pravila donosi posledice. Na primer, rečima: “Ovo je pravilo (reći pravilo). Kada se pridržavaš pravila, ovo će se dogoditi, a ukoliko prekršiš pravilo, ovo je ono što će se dogoditi.”
Roditelji i dete treba zajedno da odluče koje će nagrade i posledice primenjivati. Roditelji treba uvek da ponude i pruže pozitivnu podršku deci kada se ona pridržavaju pravila. Takođe, trebalo bi da primene odgovarajuću konsekvencu kada dete prekrši pravilo. Doslednost i predvidljivost su kamen temeljac discipline. Nagrada (pohvala, poklon) najsnažnije utiče na učenje pozitivnog ponašanja.
Deca uče iz i iskustva
Snositi posledice koje imaju smisla zbog lošeg vladanja deci pomaže da nauče da budu odgovorna za svoje postupke, bez povređivanja njihovog samopoštovanja. Ako se deca svađaju zbog televizije, računara ili video igre, isključite te uređaje dok se ne dogovore. Ako dete prospe mleko po kuhinjskom stolu dok se ludiralo okolo, neka to i počisti. Tinejdžer koji ostaje do kasno budan može snositi fiziološke posledice kao što je biti umoran sledećeg dana.
Drugi tip posledica koje mogu biti efektne je ukidanje privilegija, ali onih koje su povezane sa učinjenim „prekršajem“. Nikako nije dobro da kazna bude potpuno nevezana uz njen uzrok. Ako dete prekrši pravilo o tome gde sve može da vozi biciklu, oduzmite mu bicikl na jedan dan ili više dana. Kada dete ne obavi svoje kućne poslove, ono ne može da provesti veče kod druga/drugarice, gledati omiljenu emisiju na TV ili DVD-u i sl.
Saveti za efikasnu disciplinu
Verujte svom detetu da će se pridržavati postavljenih pravila bez obzira na detetove godine i fazu razvoja.
Potrudite se da ono što tražite od deteta bude razumljivo za dete i moguće da ono to učini.
Razgovarajte sa svojim detetom kao što bi želeli da razgovaraju s vama.
Nemojte koristiti pogrdna imena, vikanje ili omalovažavanje.
Budite jasni u vezi sa onim što tražite od deteta.
Budite dosledni i jasni, a ne kruti i dvosmisleni.
Retko uspeva model „Uradi kako ti kažem”, a mnogo češće: ”Uradi kako ja radim“.
Dozvolite kompromis, time ćete pomoći detetu da izgradi socijalne veštine pregovaranja i adaptacije.
Dozvolite Vašem detetu da oseti negativne posledice svog ponašanja.
Posledice bi trebalo odmah primeniti i povezati ih sa prekršenim pravilom.
Posledice bi trebalo da budu pravedne i podesne situaciji i detetovim godinama!
Ako kao roditelj imate ozbiljnu zabrinutost oko ponašanja vašeg deteta, konsultujte se sa dečijim i adolescentnim psihijatrom ili drugim stručnjacima koji se bave mentalnim zdravljem dece.
Priredili: Mr sci. dr Miodrag Stanković, dečji psihijatar
Ivan Topalović, psiholog