“Па не можете, госпођо, да останете у болници са бебом. Корона је.”

21 априла, 2021

Чули смо и раније да је у појединим болницама правило да деца, ма ког да су узраста, остају сама, без родитељске пратње. Јер – корона је. Такво је сада правило.

А ми питамо – зашто правило није да се, о трошку фонда, државе, чега год, сваки родитељ тестира кад доведе дете и да може да буде поред њега, ако је здрав?

Своје искуство нам преноси Ана Војиновић, мама два дечака која је са млађим од њих, бебом од 9 месеци, остала у болници. Ево како је то изгледало.

– Зове се?

– Лазар Војиновић.

– Добро, Лазар, ево сад ћемо за час. Оставите ствари ту, сада ће доци сестра да јој предате дете, ово је број за контакт где можете позвати за информације о њему.

– Извините шта да ‘предам’ сестри? Нисмо на аеродрому и нисам донела кофер. Да ви нисте помешали нешто?

– Госпођо, корона је, не можете остати са дететом у болници.

– Бебом, не дететом, извините, бебом од 9 месеци. И 9 година да има свакако не би остао овде без родитеља.

– Стварно не знам шта да вам кажем, таква су правила, ми не можемо мимо њих. Ево сестре. Хеј кажи, аха, то је она што јој је овај оно, аха добро, добро, ајде прођите са бебом, требало је одмах да кажете чији сте.

– Дакле да нема тог ‘оног’ ви не бисте заједно нас примили?!

– Шта да вам кажемо, корона је.

– Изволите, ово је ваша соба, ево узмите столицу из трпезарије па ставите поред кревеца, немамо кревета.

– Хвала.

– Добар дан, тето. Шта је твојој беби? Ја сам Маша, тето, тето ја сам Марија, што је твоја беба дошла?

И тако 72 наредна сата. Ред плакања, ред питања, ред терапије.

Од све деце на одељењу само је њих троје било са родитељима јер имају тог “неког”. Остала деца су била сама. Између Лазаревог спавања и инхалација, па чак и ноћу док он спава била сам са неким од те деце. Причај причу, плети кику, цртај Дина, дај плазму, дај воде, зови тату, зови маму, љуљај, певај.

Ту тугу, те дечје сузе, то дозивање родитеља и саме родитеље који кроз екран да могу прошли би унутра, захвалност што сам ту. Једне девојчице отац је све време био на паркингу, њу сам подизала на прозор да маше тати сваки час…

Сва та деца, то сивило и сви ти кревеци са гвозденим шипкама, дрвене столице са којих се мајке претурају, сав онај хлеб који сам јела (јер постим па ми два круга саламе нису потребна), моје дете које ме беспомоћно гледа, онако мало, најмање тамо, па му ништа није јасно ко су сва та деца око његове маме.

Уздаси старије деце, погледи  који као да питају “Зашто ви можете, а моја мама не?”

Осећај кривице јер имам тамо “неког”…

Столица, нисам веровала да баш ова дрвена столица може бити најудобнија на којој сам икад седела.

Не чекај нас, Европо, нећемо ми скоро.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.


4 коментара на "“Па не можете, госпођо, да останете у болници са бебом. Корона је.”

  1. Mama каже:

    I ja sam sa svojim sinom od god dana ostala u bolnici. On pozitivan, ali ja nisam. Nisam se “pozvala” ni na koga i ako sam imala. Bila sam uporna jer moje dete bez mene ne bi moglo. Zvali su dr u Beograd za misljenje, receno je da mogu ostati ako potpisem saglasnost. U toj crvenoj zoni od 6 soba bili smo samo moj sin i ja. Dr i med sestre nikad bolje i nikad predanine nisam videla u zivotu do tad. I svaki komentar od bilo koga koje tuda prolazio bio je -Znate, vi ste prva mama koja je ostala da lezi sa bebom.- Mislim da drugacije ne bi ni moglo biti

  2. Hermiona каже:

    Davne 1994. moj mladji sin koji je tada imao tri meseca se razboleo.Stigli smo do bolnice i tada nije bilo Korone ali bukvalno sy dete iz ruku hteli da mi uzmu i odnesu a ja da odem kuci.Naravno da sam rekla da to ne dolazi u obzir i da cu ga dovoditi na svaka dva sata na terapije ali da sam bez mene nece biti!Ostadoh sa njim a svih narednih dana su sve sestre bile izuzetno ljubazne misleci da imam debelu vezu.A veza je bila moje ne pristajanje da mi dete bude samo i da ga onako bolesnog (od tada dijagnoze upala pluca do sad kad znam da je bio spazam od alergije)ostavim da ga vezu za krevet dok mu daju infuziju .Ma ne dam dete nikome!

  3. SB каже:

    Ana, dobro došla u stvaran svet! 🙁 I pre korone je bilo tako, u bolnici ostaje samo majka deteta do godinu dana, a starijeg samo ako dete boluje od određenih bolesti (a taj spisak bolesti dostavlja država i vrlo je kratak), eventualno može i u drugoj godini života ako majka doji. To je stravično nehuman sistem koga su svesni i roditelji i zdravstveni radnici i psiholozi (pogledajte: hospitalizam) i traje decenijama. Koje je rešenje? Kako učiniti bolnice bezbednim? Gde smestiti majke kad su bolnice građene samo za decu? Odakle sredstva za hospitalizaciju zdravih majki? Šta sa majkama koje imaju drugu decu kod kuće, gde smestiti onda stariju ženu (baku) ili čak osobu muškog pola (tatu)? Tema je užasno komplikovana i teška…

  4. Zdenko каже:

    To je samo dokaz da neki na nekim položajima ne moraju da se pridržavaju nečega što ostali moraju.

Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама