Kolumna: Sunđeri i krede
Autor: Boris Jašović
PANIKA ZBOG EKSTERNE
(triler sa elementima horora)
Takva pometnja nije zabeležena još od vremena otvaranja Meka na Slaviji. Ali sa dodatkom pomešanih osećaja straha, besa i strepnje, koji su se podmuklo uvukli u najsitnije koščice nas – prosvetnih radnika. Jer
EKSTERNA DOLAZI U KONTROLU!!!
Ova se konstatacija, kao Damoklov mač nadvija nad nama – prosvetnim radnicima. Poseda nas kao opako znamenje predstojeće katastrofe.
Još samo tri dana do propasti.
Menjamo boje kao semafori.
Dobijamo po koju sedu dlaku u glavi.
Sa najbližima smo se već kod kuće oprostili. Posmatraju nas žalostivo kao da odlazimo na gubilište.
U zbornici se kolegijalno sudaramo kao pčele u košnici.
Tragamo za pripremama, planovima, programima – tim nepobitnim dokazima našeg samopregornog rada.
Tim nepobitnim dokazima našeg prosvetarskog bitka. Jer
EKSTERNA DOLAZI U KONTROLU!!!
Priprema za čas – pa to je ontološki znamen prosvetnog radnika. Pripremu za čas EKSTERNA najviše voli. Ako nemaš do u tančine isplaniranu pripremu – možeš da se slikaš. Bez pripreme, prosvetni radnik je samo spontano ljudsko biće. A to nije u interesu našeg (prekopiranog) obrazovnog sistema. Sa pripremom se, međutim, situacija iz korena menja. Sa pripremom se prosvetni radnik menja i transformiše u isprogramiranog Robokapa. Ili u nespontanog Roboprofa – svejedno. Ali to i nije toliko bitno. Jer
EKSTERNA DOLAZI U KONTROLU!!!
Zašto je život tako čemeran?, pitamo se dok drhtavim rukama ispijamo poslednje predeksterne kafe u zbornici. Zar nam nije dosta drugih nevolja pa nam još i ova beda fali za vratom? Ipak, škrabamo po pedagoškim sveskama, ispravljamo, dopisujemo, izmišljamo, docrtavamo, preštampavamo, upisujemo, brišemo, nanovo zapisujemo… Merimo pređenu kilometražu u dnevnicima. Zanovetamo, gunđamo, kukamo… Jer
EKSTERNA DOLAZI U KONTROLU!!!
Hoćemo li dobiti prelaznu ocenu? Pitamo se poput zastrašenih učenika pred kontrolni zadatak iz “mate”. Hoćemo li bar izvući trojku? Hoćemo li preći Rubikon? Odgovor obliven stravom dobuje po Eustahijevim tubama i poput pobesnelog stršljena titra na usnama nas – prosvetnih radnika. Ispunjava školske hodnike poput plinskog gasa, trujući i ono malo nekonformizma preostalog u ćoškovima u vidu paučine i grinja. Jer
EKSTERNA DOLAZI U KONTROLU!!!
A zatim, poneki stoik, među nama – prosvetnim radnicima, iznenada progovara krajnje stoički, kako ni pet para ne da što eksterna dolazi u kontrolu. Moliću lepo, ON je prosvetni radnik a ne isprogramirani kiborg. Bitno mu je da deci prenese znanje dok mu je manje bitno kojim će, unapred isplaniranim tokom, usmeravati čas.
Kakve li jeresi, pomišljamo hrabro u sebi – mi ostali prosvetni raednici, dok se u potpunosti slažemo sa netom izrečenim konstatacijama.
Stoik za to vreme ne haje za skrivene misli svojih kolega, to jest svih nas – prosvetnih radnika, već poput jarbola ostaje da bdi nad branikom otadžbine – to jest zbornice. Jer
EKSTERNA DOLAZI U KONTROLU!!!
A zatim, poneki sofist, doduše redak kao poznomartovski sneg, stane da objašnjava prednosti eksterne kontrole. To vam je znate šansa da pokažemo (KOME?), da vredimo kao kolektiv (ZAR NE VREDIMO?), i da ćemo se menjati (ZAŠTO?), ukoliko eksterna oceni da nismo dobri (PO KOJEM MERILU?), s obzirom na to da ovo više nije onaj zastareli sistem (U KOJEM SMO STICALI DIPLOME KRVAVIM RADOM?), već je ovo novo doba (KAKVO?), gde je kvantitet važniji od kvaliteta (MA ŠTA KAŽEŠ?), a birokratija neophodna mirođija u reformskoj čorbi obrazovanja i vaspitanja (STVARNO?) Jer
EKSTERNA DOLAZI U KONTROLU!!!
A zatim, poneki epikurejac, među nama – prosvetnim radnicima, pitomo romori kako je svrha vaspitno-obrazovnog uživanja sadržana u pedantnom i nadasve stahanovskom vođenju vaspitno-obrazovne evidencije. Evidentiranje, planiranje, racionalno razmatranje – to su vrlo bitne stvari! Kako ne razumete? Kroz evidenciju dopiremo do najtananijih suština sistema unutar kojeg obitavamo. Provlačimo se kroz tunele paragrafa, šuplje prolaze zagrada, pukotine evaluacionih kaskada… Hartija sve trpi – ali, ukoliko niste zapisali – Vi, dragi moji, ne postojite. I stoga, hrabro napred! Uživajte! Jer
EKSTERNA DOLAZI U KONTROLU!!!
A zatim, poneki kinik, među nama – prosvetnim radnicima, glasom iz bureta progovara kako mu je dosta svega i kako eto hita da potraži (svećom u po’ dana), kolege koje svesno podrivaju dogmu pisanja priprema. Ipak, ne nalazi ih. A inkvizicija samo što nije prispela da potpali lomaču namenjenu jereticima i otpadnicima od svete dužnosti zvaničnih birokrata presvetlog nam Ministarstva. Jer
EKSTERNA DOLAZI U KONTROLU!!!
Uranjamo poslednji put u papire kao u talase Jadranskog mora na koje ćemo otići tek kada (ako, možda) dobijemo povišicu ličnog dohotka. (A možda ni tada). Prethodno, navlačimo ljušture birokratskih činovnika, stavljamo naočare Ripa Kirbija, pretvaramo se da nismo svoji (a jesmo), i poput kafkinog Gregora Samse – preobražavamo se… Ne u bubašvabe (daleko im lepa kuća bila), već u Mikije Mause i vrle Džerije. To je već bolje. To je kudikamo dostojanstvenije. Ionako će, kasnije, mnogi od nas lupiti šakom o sto i dreknuti: „Je li, bre! Vi ste došli nas da kontrolišite!“… Ali, kasno je. Voz je prošao! A begati se nema kuda. Jer
EKSTERNA DOLAZI U KONTROLU!!!
A onda, sasvim iznenada, na prepad, neki zafrkant poviče: Eksterna ante portas! I svi mi – pripadnici nekadašnjeg moćnog prosvetnog carstva, koje je trenutno u procesu propadanja, stajemo mirno. Kao po komandi, grabimo portfolije i stavljamo ih pod miške. Postojani kano klisurine, kličemo da je sve zapisano na papiru (format A4, font 12, Times New Roman). Jer
EKSTERNA DOLAZI U KONTROLU!!!