Osnovni cilj održavanja radionica je podizanje ekološke svesti i ukazivanje na značaj očuvanja i odbrane životne sredine i zdravlja ljudi i planete Zemlje kroz edukativno-kreativni i relaksirajući pristup.
Veštine koje vežbamo na radionicama su uvažavanje različitih pogleda na svet i sopstveno okruženje, saradnja i spremnost za zajednički rad, razvoj bolje komunikacije, kroz razgovor, slušanje, stvaranje, koncentracija, fokusiranje na aktivnost koja se obavlja, razvijanje dobrih odnosa u grupi vršnjaka, emocionalne kompetencije, izražavanje i razumevanje sopstvenih emocija, empatija, razumevanje i poštovanje tuđih emocija, optimizam, uživanje u onome što se radi.
Učenici su podeljeni u grupe, za rad na času. Svi su imali za zadatak da primene u radu tehniku papir maše koja je objašnjena na prethodnim časovima i da donesu potreban materijal. Od materijala smo koristili:
– novinski papir
– beli papir
– plastične činije
– lepak
– samolepljivu foliju
– ulje
– karton
– tempere.
U svakoj grupi rade i po dva roditelja.
Papir maše tehnika
Šta je, pre svega, papir maše? Tehnika papir maše spada u likovnu tehniku i u prevodu znači ,,sažvakan“ papir. Pomoću papirnih traka ili uopšte papira (novina, kartona, toalet papira) se pravi masa koja služi za oblikovanje. Ponekad se umesto papira koristi i tekstilni materijal, ali u principu je papir sasvim dovoljan.
Što se tiče istorije papir maše tehnike još u drevnom Egiptu su se posmrtne maske pravile od preteče današnjeg papira maše mase.
Na Srednjem i Dalekom Istoku je takođe ova tehnika od davnina bila zastupljena. U Persiji i Kašmiru su od papira mašea pravljene razne ukrasne kutije, tacne i police, dok su u Japanu i Kini pravljeni plastificirani ukrasni proizvodi od papira mašea. U Japanu i Indiji se ova tehnika još koristila i za dekorisanje borbenih oklopa i štitova.
U Evropu je ova tehnika stigla početkom 18. veka i koristila se kao alternativna, jeftinija masa u vajarstvu i arhitekturi umesto maltera i klesanog drveta. Koristila se i za pravljenje laminata, leđa od stolica, crkvenih ukrasa itd.
Šta radimo?
Obložimo plastičnu činiju samolepljivom folijom ili premažemo uljem kako bi se proizvod lakše skinuo sa činije. Papir za masu moramo cepati rukom, a ne rezati na ravne komade. To je jedini način da se prekine veza vlakana, a masa će postati homogenija.
Da bismo napravili lepak potrebno je samo da se jedna čaša hladne vode pomeša sa dve čaše brašna ili da se nanese štirak na podlogu premazanu uljem. Umoči se iscepani novinski papir u vodu i lepi na činiju. Zatim kao sledeći sloj nanesemo lepak, onda iscepani novinski papir nakvašen vodom i tako 3-4 sloja. Rubovi papirića nikada ne bi trebalo da se savijaju. Ako se na površini pojave mehurići, treba ih izgladiti prstima. Sačekamo da se osuši. Da bi konačni proizvod bio trajniji, moramo da napravimo više slojeva. Kako se lepak ne bi osušio na koži a proizvod zalepio, na rukama treba nositi rukavice.
Drugi način izrade sastoji se u cepanju kartona prelivenog vrućom vodom. Kada se karton raskvasi, preručimo ga u cediljku, zatim oceđenu smesu pomešamo sa lepkom koji smo napravili pomoću brašna i vode. Sjedinjenu smesu stavljamo u željene modle i sačekamo da se osuši.
Što se tiče papir maše bojenja, ako se planira da proizvod bude beli, onda samo dva poslednja sloja treba napraviti od belog papira. U drugim slučajevima može se obojiti proizvod u bilo koju boju. Ako proizvod prekrijemo lakom onda će biti zaštićen od vlage. U saradnji sa roditeljima nastali su veoma zanimljivi radovi, a mi i dalje tragamo za novim idejama preoblikovanja otpadnog materijala u upotrebne predmete.
Autor: Bojana Pešić, profesor razredne nastave iz Niša