Парадокс нашег времена је да имамо веће зграде, али краће живце;
шире путеве, али уже видике;
трошимо више, а имамо мање;
купујемо више – уживамо мање;
имамо веће куће, а мање породице;
више удобности, а мање времена;
имамо више диплома, али мање разума;
више знања, а мање расуђивања;
више стручњака, а још више проблема;
више знања у медицини, а све мање здравља.
Пијемо превише, пушимо превише,
трошимо непромишљено, смejемо се премало,
возимо пребрзо, олако се љутимо,
прекасно лежемо, устајемо уморни,
читамо недовољно, гледамо ТВ сувише.
Молимо се ретко.
Увећали смо наше поседе,
али смо умањили наше вредности.
Превише причамо, премало волимо, пречесто мрзимо.
Научили смо како да преживљавамо, али не и како да живимо.
Додајемо године животу, али не и живот годинама.
Путовали смо на месец, а проблем нам је отићи преко улице и упознати новог комшију.
Загосподарили смо вањским простором, али не и унутрашњим.
Направили смо велике, али не и боље ствари.
Аутор: Џорџ Карлин
Напишите одговор