“Ако грубо (и неправедно, али поенте ради) анализирамо људе који раде у школама, увидећемо две основне категорије”, тврди педагог Снежана Голић. Снежана је радила у вртићу, затим у основној школи, да би на крају основала свој развојни центар у Новом Саду.
Упркос томе што је из државног система изашла, и даље је веома активно присутна, коментаришући оно што је добро и оно што није. Те две, угрубо подељене категорије, између којих постоји много и оних који су негде на средини, Голићева види овако.
1. Записничари – праве увид, записују у дневник, преносе родитељима и – не решавају.
Дакле, то је особа која није разумела свој посао. Има нереална очекивања, да деца у школу долазе васпитана и образована, а да је њен задатак да оцени ниво развоја детета и што драматичније то запише, пренесе родитељима и “из добре намере” – што строже казни дете.
Сврха боравка такве особе у ВАСПИТНО-ОБРАЗОВНОМ систему не постоји. Шта више – штетна је.
Та особа, док лагано уписује у дневник децу, дакле ДЕЦУ (која још немају појма ни где се налазе, колико год изгледали велико), не размишља колико свађе, немира и проблема уноси у те породице. Не размишља да је долила мало уља на ватру развода сваким уписом. Не размишља да је то дете пијани (или само неразвијени) тата истукао тог дана, да неће ићи на рођендане, на ваздух… Не, не размишља. Узме лепо оловку (тастатуру) и на свом послу буде ЗАПИСНИЧАР, а не неко ко треба 90% тих ствари да спречи својим знањем и вештинама.
Не, не пије воду прича су родитељи овакви, онакви. Деца су у вртићу и школи по 5 – 8 сати. Ако су неваспитана и необразована и те како је крив и систем и школа и они који тај систем чине.
2. ЛИДЕРИ – пре свега добри људи, познаваоци свог посла.
Они имају изражену способност да обују туже ципеле, то су истински педагози (не само по образовању), шетајућа срца, вулканске енергије.
Дошли су на посао да поправе свет, да извуку осмех, знање и љубав из пете детета, колеге, родитеља. Они не копају по ранама породица, да би оправдали свој неуспех. Они готово никад проблеме не пуштају из учионице, ни у дневник у напомене, ни у кућу детета, они РЕШАВАЈУ. Они знају, они хоће, они могу. Они су ЗЛАТНЕ ПОЛУГЕ сваке куће, сваке државе, темељ свега што постоји, па и свемира.
Душа ме боли што су помешани у истом систему.