После незапамћене трагедије која задесила Србију у којој су животе изгубила невина деца и један чувар школе, сви говоре “разговарајте са децом”. То је постало попут некакве мантре. Чујем онда многи кажу да ни не знају како да причају.
Па ево пар идеја за разговор:
Да ли знате сопствену децу дубље од њихових оцена, броја голова или кошева који су евентуално постигли на тренингу или утакмицама?
Или брзином којом су препливали базен на 100 метара краул?
Да ли знате која им је омиљена боја? Омиљено годишње доба?
Да ли знате шта их плаши тренутно највише? Чему се највише радују?
Да ли знате какве снове су сањали ове или протеклих ноћи?
Да ли сте их икада питали:
Шта те чини најсрећнијим? Најтужнијим?
Како си се данас осећао у школи?
Којим речима би описао данашњи дан?
Који ти је омиљени предмет и зашто?
Која ти је омиљен наставник/професор и зашто?
О чему машташ највише у последње време?
Има ли нека особа којој се дивиш? Ако да, због чега?
Да ли ти је жао због нечега данас или ових дана?
Ако би нешто променио/урадио другачије шта би то било? Зашто?
Шта би најрадије радио данас/ових дана?
Има ли нешто што те брине данас/ових дана?
Зашто (не) волиш ову емисију? Овај филм? Ову видео игру? Књигу?
Како волиш да се одмараш?
О чему највише размишљаш данас/ових дана?
Како се осећаш данас/ових дана?
Зашто волиш да се дружиш са…, а не волиш са…?
Да ли ти је потребна нека помоћ данас?
Има ли нешто што би волео да ми кажеш, а ниси се још усудио?
Ова питања важе сваки дан, не само у трагичним ситуацијама. Када причате са децом и питате ово, то треба да радите брижно, нежно, да заиста осете да вас интересују одговори, да могу да буду искрени са њима, а не као да су се нашли на оптуженичкој клупи. И наравно да нећете све то питати сваког дана.
Верујем да велику већину оних који су сада родитељи, нико није питао овакве ствари када су били деца. Али, ако не знате одговоре на ова питања, онда ви стварно не познајете сопствену децу.
И не заборавите – родитељ нисте само зато што сте обезбедили детету храну, одећу и кров над главом. То имају и деца у сиротишту.
Аутор: Лидија Смирнов, педагог и проф. енглеског језика