Upisivanje budućih školaraca u prvi razred počelo je 1. aprila i trajaće puna dva meseca. Ove godine prijava je bila u potpunosti digitalizovana, pa su škole sva dokumenta pribavljale elektronskim putem. Roditelji na upis dolaze samo sa detetom, a jedino što im je potrebno je lična karta radi identifikacije.
„Novi način prijave bez prikupljanja dokumentacije je, bez sumnje, dosta olakšao roditeljima, štedeći im dragoceno vreme. Većina roditelja termin za upis zakazuje preko eUprave, a sam upis i testiranje mogu da se zakažu i tako što će poslati imejl sa podacima deteta sekretaru škole, ukoliko im iz bilo kog razloga zakazivanje putem aplikacije ne odgovara.“- objašnjava za naš portal Vanja Malobabić, pedagog OŠ „Janko Veselinović“ iz Beograda.
Ali, to što se način prijave budućih prvaka promenio, ne znači da se promenila procedura upisa niti nivo zrelosti i znanja koji se od njih očekuje na prvom razgovoru s pedagogom.
Vanja Malobabić za naš portal kaže da se generacije menjaju u skladu sa vremenom u kome odrastaju.
„Želim pre svega da kažem da su deca, ona mlađeg uzrasta, sunđeri koji upijaju sve što im se predstavi. Do nas u školu dolaze već male formirane ličnosti, a to kako su formirane umnogome zavisi od okruženja u kom su rasli i provodili vreme. Zaista je zadovoljstvo prepoznati na prvom razgovoru dete koje voli knjige i park više nego ekrane, a i takve dece, verujte, ima.
Ipak, ono što upada u oči već duže vreme i učiteljima i nama koji radimo kao stručni saradnici, jeste to da dobijamo generacije koje su neposrednije i otvorenije, borbenije, što je svakako za pohvalu. Ali, ne možemo da ne kažemo, istovremeno i nestrpljive, slabo pokretljive, sa manjkom pažnje. U globalu su manje empatični, slabije logički povezuju, imaju velike ambicije, ali ih radne navike često ne prate.“ – iskrena je Vanja Malobabić i dodaje da ovo jeste opšti trend, ali ne i pravilo bez izuzetka.
Kao neke od razloga koji doprinose prethodno navedenim karakteristikama današnje dece, Vanja navodi brzinu življenja, nedostatak kvalitetno provedenog vremena sa roditeljima, preteranu upotrebu ekrana, prezaštićenost od strane roditelja, mešanje u odnose deteta sa vršnjacima, kao i vrlo malo međusobnog druženja i druženja sa prirodom.
Ona savetuje roditeljima da pokušaju da dozvole detetu da reši samo vršnjačke svađe i probleme, uvek kada procene da ga to neće ugroziti. Roditelji su tu da posavetuju, da pomognu i usmere, ali ne i da rešavaju svaki problem na koji dete naiđe.
Kada je reč o odnosu prema obavezama koji će se kod deteta formirati, roditelj je tu, opet, glavna karika. Zadatak škole je da nadogradi i učvrsti dobre navike stečene kod kuće.
„Kada imamo roditelja koji neće olako povući dete iz škole zbog putovanja, imamo i dete koje školu shvata kao svoju najvažniju obavezu. Ako se prioritet daje treninzima, muzičkim školama, zimovanju, putovanjima u odnosu na školu, deca školu onda shvate kao nešto manje važno.“ – objašnjava Vanja koja u osnovnoj školi kao pedagog radi već 18 godina, a i sama je majka tri školarca.
Posvećeni i odgovorni roditelji koji žele da detetu usade prave vrednosti su na velikoj muci u današnje vreme. Oni ulažu ogromnu energiju kako bi amortizovali negativne uticaje društva i dete usmerili u željenom pravcu.
Na naše pitanje šta se to očekuje od budućeg prvaka na prvom razgovoru s pedagogom, naša sagovornica objašnjava da je pre svega važno da je dete emotivno, socijalno i intelektualno zrelo, kao i da je samostalno u odgovarajućoj meri.
„To sve u prevodu znači da dete mora da ume samo da se obuče, obuje, spakuje svoj rančić i stvari koje su mu potrebne u zavisnosti od situacije, da nema problem da se odvoji od roditelja, da se igra, druži, komunicira sa vršnjacima. Intelektualna zrelost podrazumeva da su kod deteta razvijene operacije koje su preduslov za usvajanje matematičkih pojmova i preduslov za savladavanje čitanja (da opaža, pamti, upoređuje, da razume ono što mu je pročitano, određuje šta je pre, šta posle, da mu je pamćenje na odgovarajućem nivou, da logički zaključuje…)“ – kaže Vanja Malobabić.
Kako je epidemija uticala na đake
Govoreći o ovoj, već godinu dana aktuelnoj temi, Vanja Malobabić kaže da se uticaj epidemije u mlađim razredima u školi „Janko Veselinović“ naročito ne primećuje. Oni dolaze u školu, rade, druže se i nema veće problematike.
„Problem se javlja kod učenika pubertetskog uzrasta gde je epidemija sa izolacijom i onlajn nastavom dovela do toga da su deca jako usamljena, a slabo pričaju o tome, izolovana kad im najviše treba druženje i podrška vršnjaka, da mnogi koji nisu imali problem socijalne prirode, sada imaju. Generalno su ranjiviji, depresivniji i agresivniji.“ – objašnjava pedagoškinja za naš portal.
I da dodamo još da ima dece koja svako jutro kasne u školu i dolaze na drugi čas jer su bili na liturgiji. Ako ih pitamo zašto ne idu na liturgiju posle nastave, kažu da tada imaju muzičku školu, plivanje i slične aktivnosti.
Vanja je lre svega divna osoba, a naravno i pedagog. Svaka reč joj je na mestu, umerena i konkretna.