Педагог: Приоритет се уместо школи, често даје тренинзима, летовању, ваннаставним активностима

20 априла, 2021

Уписивање будућих школараца у први разред почело је 1. априла и трајаће пуна два месеца. Ове године пријава је била у потпуности дигитализована, па су школе сва документа прибављале електронским путем. Родитељи на упис долазе само са дететом, а једино што им је потребно је лична карта ради идентификације.

“Нови начин пријаве без прикупљања документације је, без сумње, доста олакшао родитељима, штедећи им драгоцено време. Већина родитеља термин за упис заказује преко еУправе, а сам упис и тестирање могу да се закажу и тако што ће послати имејл са подацима детета секретару школе, уколико им из било ког разлога заказивање путем апликације не одговара.”- објашњава за наш портал Вања Малобабић, педагог ОШ “Јанко Веселиновић” из Београда. 

Основна школа “Јанко Веселиновић” на Вождовцу

Али, то што се начин пријаве будућих првака променио, не значи да се променила процедура уписа нити ниво зрелости и знања који се од њих очекује на првом разговору с педагогом.

Вања Малобабић за наш портал каже да се генерације мењају у складу са временом у коме одрастају.

“Желим пре свега да кажем да су деца, она млађег узраста, сунђери који упијају све што им се представи. До нас у школу долазе већ мале формиране личности, а то како су формиране умногоме зависи од окружења у ком су расли и проводили време. Заиста је задовољство препознати на првом разговору дете које воли књиге и парк више него екране, а и такве деце, верујте, има.

Ипак, оно што упада у очи већ дуже време и учитељима и нама који радимо као стручни сарадници, јесте то да добијамо генерације које су непосредније и отвореније, борбеније, што је свакако за похвалу. Али, не можемо да не кажемо, истовремено и нестрпљиве, слабо покретљиве, са мањком пажње. У глобалу су мање емпатични, слабије логички повезују, имају велике амбиције, али их радне навике често не прате.” – искрена је Вања Малобабић и додаје да ово јесте општи тренд, али не и правило без изузетка.

Као неке од разлога који доприносе претходно наведеним карактеристикама данашње деце, Вања наводи брзину живљења, недостатак квалитетно проведеног времена са родитељима, претерану употребу екрана, презаштићеност од стране родитеља, мешање у односе детета са вршњацима, као и врло мало међусобног дружења и дружења са природом.

Она саветује родитељима да покушају да дозволе детету да реши само вршњачке свађе и проблеме, увек када процене да га то неће угрозити. Родитељи су ту да посаветују, да помогну и усмере, али не и да решавају сваки проблем на који дете наиђе.

Када је реч о односу према обавезама који ће се код детета формирати, родитељ је ту, опет, главна карика. Задатак школе је да надогради и учврсти добре навике стечене код куће.

“Када имамо родитеља који неће олако повући дете из школе због путовања, имамо и дете које школу схвата као своју најважнију обавезу. Ако се приоритет даје тренинзима, музичким школама, зимовању, путовањима у односу на школу, деца школу онда схвате као нешто мање важно.” – објашњава Вања која у основној школи као педагог ради већ 18 година, а и сама је мајка три школарца.

Посвећени и одговорни родитељи који желе да детету усаде праве вредности су на великој муци у данашње време. Они улажу огромну енергију како би амортизовали  негативне утицаје друштва и дете усмерили у жељеном правцу. 

На наше питање шта се то очекује од будућег првака на првом разговору с педагогом, наша саговорница објашњава да је пре свега важно да је дете емотивно, социјално и интелектуално зрело, као и да је самостално у одговарајућој мери.

“То све у преводу значи да дете мора да уме само да се обуче, обује, спакује свој ранчић и ствари које су му потребне у зависности од ситуације, да нема проблем да се одвоји од родитеља, да се игра, дружи, комуницира са вршњацима. Интелектуална зрелост подразумева да су код детета развијене операције које су предуслов за усвајање математичких појмова и предуслов за савладавање читања (да опажа, памти, упоређује, да разуме оно што му је прочитано, одређује шта је пре, шта после, да му је памћење на одговарајућем нивоу, да логички закључује…)” – каже Вања Малобабић.

Како је епидемија утицала на ђаке

Говорећи о овој, већ годину дана актуелној теми, Вања Малобабић каже да се утицај епидемије у млађим разредима у школи “Јанко Веселиновић” нарочито не примећује. Они долазе у школу, раде, друже се и нема веће проблематике.

“Проблем се јавља код ученика пубертетског узраста где је епидемија са изолацијом и онлајн наставом довела до тога да су деца јако усамљена, а слабо причају о томе, изолована кад им највише треба дружење и подршка вршњака, да многи који нису имали проблем социјалне природе, сада имају. Генерално су рањивији, депресивнији и агресивнији.” – објашњава педагошкиња за наш портал.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


2 коментара на "Педагог: Приоритет се уместо школи, често даје тренинзима, летовању, ваннаставним активностима

  1. Simka каже:

    I da dodamo još da ima dece koja svako jutro kasne u školu i dolaze na drugi čas jer su bili na liturgiji. Ako ih pitamo zašto ne idu na liturgiju posle nastave, kažu da tada imaju muzičku školu, plivanje i slične aktivnosti.

  2. Stojadin каже:

    Vanja je lre svega divna osoba, a naravno i pedagog. Svaka reč joj je na mestu, umerena i konkretna.

Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама