Društvene mreže su u današnje vreme postale nezaobilazan prostor za odvijanje komunikacije. Do pre jedne decenije, primarna upotreba interneta svodila se na informisanje i edukaciju, dok je danas to komuniciranje, socijalizacija, povezivanje sa većim brojem ljudi, sticanje uvida u njihov život, kao i samopromocija kroz formiranje ličnog profila — virtuelnog identiteta. S tim u vezi, danas često govorimo i o zavisnosti od interneta. S druge strane, istraživanja dolaze do zaključaka da što smo više umreženi, to smo otuđeniji.
Društvene mreže mogu uticati na formiranje i/ili (p)održavanje određenih karakteristika ličnosti. Loš uticaj, posebno na mlade koji su u procesu formiranja svog identiteta, može ići u dva smera:
– Određeni procenat mladih će, uz pomoć društvenih mreža, razviti, učvrstiti i promovisati svoje narcistične osobine, čime ćemo se pozabaviti u daljem tekstu;
– Određeni procenat mladih može biti isfrustriran činjenicom da život većine njihovih vršnjaka (posebno onih koji spadaju u prethodno navedenu grupu) izgleda savršeno, dok sebe vide kao ,,drugačije” i ,,ne dovoljno dobre”.
Umerena doza narcizma, odnosno ljubavi prema sebi je zdrava, poželjna i funkcionalna pojava. Međutim, kada ta ljubav postane prekomerna i disfunkcionalna, smatramo je patološkom. Visoko samopouzdanje i grandioznost koje narcistične osobe prezentuju samo su maska za nezrelu ličnost, za sumnju u vlastite sposobnosti i nemogućnost za funkcionalno nošenje sa kritikama. Otuda i stalna težnja ka tome da se hvale i da im se drugi dive. Njihovo samopouzdanje je u direktnoj vezi sa reakcijama okruženja, jer suštinski ne prihvataju sami sebe. Kada pozitivne reakcije izostanu, nastupaju burno i osećaju se prazno. Rastrzani su između uverenja niže vrednosti i uverenja više vrednosti, što i dovodi do unutrašnjih konflikata. Skloni su promiskuitetu, a kao instrument za privlačenje pažnje najčešće koriste fizički izgled.
Društvene mreže su veoma pogodno tlo za ispoljavanje egzibicionizma, egoizma i površnosti. To je prostor u kome je jednostavno graditi idealizovanu sliku sebe. U prilog tome ide i mogućnost održavanja površnih prijateljstava, često sa nepoznatim osobama, čija naklonost i pažnja se dobijaju objavljivanjem samopromotivnog sadržaja – najčešće provokativnih fotografija.
Narcistične osobe na društvenim mrežama ćemo prepoznati i po tome što stalno objavljuju statuse o tome gde su i šta rade, jer veruju da to zanima publiku, odnosno njihove pratioce. Hvale se mestima koja posećuju, markiranom garderobom, skupim automobilima, šta jedu i piju. Glavni cilj im je ne da pokažu da su lepi, moćni i uspešni, već da su lepši, moćniji i uspešniji od drugih. Mnogo vremena ulažu u uređivanje svog profila, i naravno svojih fotografija. Preokupirani su time koliko lajkova dobijaju i kakvi su komentari na njihove objave. Imaju iskrivljenu percepciju stvarnosti — s obzirom na to da imaju nekoliko stotina ili hiljada pratilaca, veruju da su i u realnom životu u centru pažnje, što je uglavnom daleko od istine.
Smatra se da se osnovna struktura ličnosti formira otprilike do trinaeste godine života, a da nakon toga sledi njeno oblikovanje do konačnog identiteta.
Istraživanja pokazuju da je kod značajnog broja mladih stepen narcizma u porastu i da se može meriti sa onim kod nekih javnih ličnosti. Narcistične osobine su posebno izražene kod rialiti zvezda, na koje se mladi sve češće ugledaju i idealizuju ih.
Smatra se da se osnovna struktura ličnosti formira otprilike do trinaeste godine života, a da nakon toga sledi njeno oblikovanje do konačnog identiteta. Stoga, već u ranom detinjstvu, roditelji koji su primarni faktor socijalizacije i u ovom segmentu treba da postavljaju granice. Dete treba da usmeravaju na edukativan i zabavan, uzrastu prilagođen, sadržaj na Internetu. Vreme treba ograničavati, kako se ne bi išlo u pravcu razvijanja zavisnosti. Međutim, možda i ključno uz gore pomenuto je ne koristiti decu u svrhu lične promocije, zarade i zadovoljenja ličnih narcističkih potreba na društvenim mrežama. Ukoliko dete učite da se fotografiše za društvene mreže, i da treba da dobija što više lajkova i komentara, očekivano je da će i samo usvojiti taj obrazac ponašanja kao prihvatljiv.
Možda je neadekvatno reći da društvene mreže same po sebi izazivaju narcizam, ali je činjenica da ga podržavaju, neguju i da „daju vetar u leđa“ postojećim narcisoidnim crtama ličnosti i obrascima ponašanja.
Autor: Mr Anđela Zlatković, specijalni pedagog i KBT savetnik, Vaš psiholog tim