Po obrazovanju nisam profesor srpskog jezika i književnosti, ali je to oblast koja me veoma interesuje. Rado čitam o jeziku i pokušavam da uvek govorim i pišem pravilno, čak i kad znam da će drugima to čudno da zvuči. Primera radi, uvek govorim: „Važi, zovem te kad deca zaspe.“ ili: „Sergejuuu! Molim te, dođi.“ iako znam da ljudima koji to slušaju zvuči neobično.
Mnogo ovakvih, sličnih i drugačijih jezičkih zavrzlama možete pronaći u knjigama Violete Babić, izdavača Kreativni centar. Tu sam baš mnogo naučila i preporučujem ih svima kojima ne smeta da ih zbog pravilnog govora gledaju čudno.
Pročitajte i: Da li ste sigurni da svoje dete dozivate pravilno?
A evo nekoliko tipičnih grešaka koje prave i mnogi kojima ispred imena stoje akademska zvanja.
Roza haljina
Neki pridevi su nepromenljivi. A tu spadaju i boje, i to: roze, bež, lila, drap… Nije ona nosila roza džemper, nije se on isflekao nekom rozom farbom, niti je devojčica obukla rozu haljinu. Umesto toga, pravilo je da je ona nosila roze džemper, on se isflekao roze farbom, a devojčica je obukla roze haljinu. Roze se ne menja, nikad.
Osvojite nagrade! Spoji i oboji!
Ovo je greška koja se može videti veoma često u marketinškim kampanjama raznih brendova. Ne kaže se osvoji, kao što se ne kaže ni oboji, ni spoji. Pravilno je osvoj, spoj, oboj.
Dolazim za sat vremena
Ok, ovo i ja još nisam uspela da ispravim. Ali se trudim. Dakle, ne kaže se „Dolazim za sat vremena“, jer čega bi sat uopšte mogao biti, ako ne vremena? „Dolazim za jedan sat“ je već nešto drugo.
Evo, odmaram posle posla
Odmaram SE posle posla je jedino ispravno reći. Jer je odmarati povratni glagol.
Za poneti, za poludeti, za ne poverovati
Iako mnogi restorani reklamiraju hranu i piće ZA PONETI pa se taj izraz sad odomaćio, trebalo bi da znate da se u srpskom jeziku predlozi ne koriste uz infinitiv. To znači da restoran može da vam pripremi kafu da ponesete, a nikako za poneti.