Ova veština podrazumeva da dete može na zahtev daj mi/gde je/koje je dati ili pokazati traženi predmet. Na ovaj način dete uči da prepoznaje imena predmeta i dalje razvija svoje slušalačke sposobnosti.
1. Imitacija sa predmetima i imitacija pokreta tela
Imitacija jednostavnih radnji sa poznatim predmetima (zvučne igračke, zvečke, kutije i sl.) ili imitacija pokreta, gde se od deteta traži da oponaša radnje na osnovu modela roditelja npr. otvaranje ili zatvaranje kutije, tapšanje, pokretanje zvučne igračke pritiskom na dugme, udaranje u bubanj, mešanje kašičicom, brisanje krpom, mahanje, tapšanje kolena i sl. Ključno je da se pokaže šta treba da uradi bez dodatnog objašnjavanja rečima npr. detetu treba reći „Uradi ovo“ i pokazati mu radnju sa predmetom ili pokret. Nakon toga dati detetu da imitira zadatu radnju. Ako dete oponaša radnju, uvek treba da sedi pozitivno potkrepljenje: pohvala, tapšanje i sl. Ukoliko dete ne imitira željenu radnju, roditelj radi korekciju: ponovi zahtev „Uradi ovo“ i radnju, ali uradi istu i sa detetom. Nakon korekcije se ne daje nikakvo potkrepljenje. Imitacija se može raditi tokom igre i svakodnevnih aktivnosti npr. kada ima dečiju pažnju roditelj može pokazati detetu kako se pokreće mehanička igračka onda mu pružiti igračku uz reči „Hajde sad ti!“.
2. Vokalne komande
Podsticanje razvoja praćenja vokalnih komandi podrazumeva da se detetu samo kaže, bez ikakvog sugerisanja pokazivanjem, pogledom ili drugim gestom, šta je to što se od njega traži. Na početku prethodnik tj.komande trebaju biti što jednostavnije, izrečene jednom rečju npr. ustani, sedi, maši, tapši, dođi i sl., da bi se vremenom prešlo na proste rečenice npr. baci smeće, donesi loptu, idi mami, daj čašu i sl. Nakon svake pravilno izvršene vokalne komande dete treba dobiti pohvalu, a ako ne uradi ono što se tražilo korekciju. Korekcija se radi tako što se ponovi usmeni zahtev i uz fizičko navođenje deteta uradi se ono što je traženo.
3. Uparivanje predmeta
Uparivanje je veština shvatanja „istosti“ predmeta. Veština se počinje razvijati uparivanjem identičnih predmeta i to tako što se detetu na stolu ili na podu prezentuje tri do pet različitih predmeta i da mu se jedan predmet koji ima identičnog para na podu/stolu, uz zahtev (prethodnik) „Upari isto sa istim“.
4. Identifikacija predmeta
Ova veština podrazumeva da dete može na zahtev daj mi/gde je/koje je, dati ili pokazati traženi predmet. Na ovaj način dete uči da prepoznaje imena predmeta i dalje razvija svoje slušalačke sposobnosti. Ispred deteta treba staviti tri do pet predmeta i zahtevati da da ili pokaže jedan od njih npr. „Daj mi autić!“ ili „Gde je lopta?“. Ukoliko dete da/pokaže traženi predmet sledi pohvala, a ukoliko ne da/pokaže ili da/pokaže pogrešan sledi korekcija – ponavljanje prethodnika (zahteva „Daj mi autić!“ ili Gde je lopta?“) i dodavanje autića/pokazivanje lopte dečijom rukom/prstom. Kada se tek počne raditi na razvoju ove veštine, dete treba učiti da identifikuje nekoliko predmeta (četiri do pet) npr. kašiku, čašu, loptu, autić i jako je bitno imati bar po četiri različita primerka svakog predmeta.
5. Zahtevi
Dete treba tražiti željenu nagradu (igračka, slatkiši, sok i sl.) govorom ili pokazivanjem prstom u zavisnosti da li je dete vokalno ili ne.
a) Pokazivanje prstom- kada primetite da dete nešto želi ( kada vas vuče za ruku i sl.) namestite mu kažiprst u položaju pokazivanja, recite „Želiš smoki!“, pokažite željeni predmet detetovim prstom i dajte mu to što traži, uz to da uvek imenujete taj željeni predmet/željenu stvar. Budite uporni i svaki put kada dete nešto želi ponavljajte isto.
b) Vokalni zahtevi – ako dete nešto želi ( sok, smoki, autić, i sl.), a ukoliko je vokalno, pokazuje prstom željeni predmet i može ponoviti reči koje mu se kažu, počinje se raditi na vokalizovanju zahteva. Jako je bitno program raditi kada dete može ponavljati reči tj. kad ima razvijen EHO, ukoliko nema, raditi na programu pokazivanja. Kada dete pokaže tražen predmet (npr. sok), roditelj kaže „Sok“ i tek kad dete ponovi reč dobije to što je tražio. Ako dete može u svim situacijama ponoviti za roditeljem zahtev, treba mu dati šansu da samo kaže to što želi i to na način da nakon što pokaže prstom željeni potkrepljivač roditelj čeka do 5 sekundi da dete samo kaže šta želi (npr. sok), ako verbalni zahtev izostane, roditelj kaže „Sok“ da dete ponovi i da mu traženo. Na početku koristite samo jednu reč koja imenuje željeni potrkepljivač a koju dete treba ponoviti (sok, smoki, autić itd.), nemojte pitati dete „Šta želiš? Ili Želiš li smoki?“, jer se može desiti da počne ponavljati to pitanje kad izražava svoje zahteve. Tek kada dete bude moglo izražavati svoje zahteve ispravno jednom rečju, gore navedeni postupak ponavljati uz korišćenje rečenice „Želim npr. sok!“.
Ukoliko dete pokaže ili vokalizuje svoj zahtev nema potrebe da mu govorite bravo, dovoljna nagrada je dati mu željeni predmet.
Priredila Slađana Pantović
Izvor: http://predskolska.ba/