5 знакова да је ваше дете под стресом

децембар 21, 2017

Испуњавање школских обавеза, поправљање оцена пре тромесечја или полугодишта, сусретање са непознатим људима и упознавање са њима, прилагођавање новим животним околностима, растрзаност детета између школских обавеза, родитељских захтева и друштвених активности… У свим овим ситуацијама дете трпи снажан притисак који за последицу може имати појаву стреса.

Kао и за све остале проблеме у расту и развоју детета, и овде је улога родитеља јако важна. Пре свега, они не треба да врше притисак на дете, да га преоптерећују обавезама и буду превише захтевни према њему. Поред тога, од великог је значаја да родитељи знају да препознају стрес, тј. разне физиолошке манифестације које указују да је дете под стресом.

1. Слабљење имунолошког система

Услед изложености стресу, тело детета почиње да реагује. Јављају се многе физиолошке промене у виду убрзаног дисања, лупања срца, знојења и сл. У основи је појачано лучење кортизола (хормона стреса) и адреналина, који обезбеђују телу бржи проток крви. Овакве физиолошке реакције у опасним ситуацијама обезбеђују организму могућност за рекацију „бори се или бежи“. Kада је организам детета дужи временски период изложен стресу овакво физиолошко стање постаје исцрпљујуће за дете и функционисање његовог имунолошког система. Одбрамбене способности тела бивају ослабљене, па је дете склоно вирусним инфекцијама, алергијама и сл.

2. Поремећај спавања

Поремећаји устаљених навика у спавању могу да указују на то да је дете под стресом. Присуство стреса може различито утицати на дететов сан. Kод неке деце, организам почиње да реагује на стрес, тј. да се брани од њега тако што појачава потребу за сном, па деца почињу да спавају знатно дуже него што је за њих уобичајено. Међутим, далеко је већи број оне деце код којих стрес изазива несаницу. Та деца остају будна до касно у ноћ, постају нервозна, забринута и оптерећена лошим мислима. Она покушавају да схвате због чега се осећају психички лоше, зашто су уплашена и зашто не могу да спавају, што додатно појачава њихову несаницу.

3. Сметње у раду система за варење

Стрес и стално присутно осећање притиска и бриге које дете осећа, могу негативно утицати и на функционисање система за варење. Најчешће се могу испољити бол у желуцу, мучнине и повраћање, проблеми са столицом (затвор или дијареја) који су учестали и понекад се стиче утисак да су постали хронични.

Овакве сметње су често праћене и променом телесне тежине. Нека деца када су под стресом почињу да претерују са уносом хране, а нека пак не могу да једу, па су им оброци нередовни и минимални.

4. Срчане сметње

Срчане тегобе могу указивати на то да дете трпи константан стрес. Испољавају се углавном у виду тахикардије (убрзаног рада срчаног мишића), високог крвног притиска или срчане аритмије.
То нипошто не треба игнорисати, јер уколико су ове манифестације присутне дужи временски период, могу постати узрочници многих озбиљних срчаних болести. Имајући ово у виду, педијатри најчешће препоручују деци вежбе дисања и активности које ће ублажити дејство стреса на тај начин што ће се дете опустити и релаксирати.

5. Појава болова

Дете се услед стреса може жалити на главобољу, бол у грудима, леђима, врату, кичми и сл. Ови симптоми могу да буду извор бриге и сумње да је узрок бола неко озбиљније обољење. Међутим, ако се утврди да је узрок психолошке природе, постоји низ релаксационих активности које треба потенцирати како би дете успело да елиминише овакве сметње. Ту спадају: цртање, игра на отвореном, одлазак на излет, бављење спортом и сл.

Извор: www.mojedete.info

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама