Pravilo je da se rečca NE uz glagole piše odvojeno, izuzetak su samo: neću, nemam, nemoj, nisam, nedostajati i nestajati/nestati.
Naravno, to podrazumeva i sve promene ovih glagola: neću, nećeš, neće, nećemo, nećete, neće; nemam, nemaš, nema, nemamo itd; nemoj, nemojmo, nemojte; nisam, nisi, nije, nismo, niste, nisu, i da ne nabrajamo. Nije teško odgonetnuti zašto se u navedenim slučajevima rečca NE piše sastavljeno, radi se, ustvari, o negacijama: hoću – neću; imam – nemam; jesam – nisam.
Imperativ (zapovedni način) – nemoj! – upućen je drugom licu da prestane da vrši neku radnju: „Nemoj da diraš moje knjige“! Glagol nedostajati znači da nečega nema dovoljno: „Nedostaje mi sto dinara.“ Dok glagoli nestajati i nestati nemaju nikakve veze sa glagolima stajati i stati: Nesta para, nesta prijatelja; Rečenica: Ne staj mi na cveće! – ima sasvim drugo značenje, pa se u tom slučaju rečca NE – piše odvojeno. Prema tome, treba zapamtiti ove izuzetke i uz ostale glagole rečcu NE pisati odvojeno. Inače, pogrešno pisanje rečce NE uzrokovano je rečeničnim akcentom; izgovaramo: Neznam zašto nećeš samnom, a piše se: Ne znam zašto nećeš sa mnom. (Krilaticu: „Piši kao što govoriš“ ne treba doslovno tumačiti)
Autor: Petar Jokić, nastavnik