На примедбе да закон министру даје превелики утицај Младен Шарчевић одговара да ту није реч о министру именом и презименом већ о извршној власти на челу просвете
У року од пет месеци радне групе припремиле су седам закона и постигле постављене циљеве, а то су повећање квалитета, ефикасности и аутономије установа доакадемског образовања – рекао је Младен Шарчевић, министар просвете, отварајући завршну јавну расправу о Нацрту закона о основама система образовања и васпитања (ЗОСОВ) у Београду.
Новим законом уводи се забрана понашања којим се вређа достојанство и углед школе. Предвиђено је да Национални просветни савет (НПС) има саветодавну улогу и мање чланова, укупно 33 уместо досадашњих 43, и убудуће именоваће их Влада Србије а не Народна скупштина, а министар просвете моћи ће да предложи разрешење председника или чланова НПС.
Новина је и да директоре школа именује и разрешава министар. Два мандата директорима школа чува се радни однос и место у настави, а након тога само радни однос. То значи да уколико буду разрешени дужности у току трећег мандата могу постати технолошки вишкови, а са 65 година мораће у пензију.
Дејан Недић, председник Друштва директора Србије, предложио је да директорима којима истекне трећи мандат школска управа додели прво слободно радно место из струке, и да им се актуелни мандат рачуна као први по новом закону.
Нове процедуре, закони, правилници који се уводе, по мишљењу наставника, „не доприносе квалитету наставе, него министарству осликавају да контролише њихов рад”.
На примедбе да закон министру даје превелики утицај, Шарчевић је нагласио да ту није реч о министру именом и презименом већ о извршној власти на челу просвете.
– Неће министар олако прелазити преко одлука НПС-а, али ако имамо 12 одлука које касне пред владом због НПС-а министар треба да буде корективни фактор, то му је улога и у Немачкој и другим развијенијим земљама. Кад је реч о аутономији установа, нацрт је предвиђа, наравно да неће школе за сваку ситницу питати министра. Са синдикатима смо прочешљали законе неколико пута, чланове НПС-а нисмо укључили на почетку у израду, јер по мом мишљењу, они лоше раде – казао је Шарчевић.
Из Заједнице школа за образовање ученика са сметњама у развоју приметили су да једино њихови представници нису укључени у рад НПС-а. Психолози су замерили што у нацрту закона није дефинисано ко проверава зрелост детета за полазак у школу, што се изједначавају стручни сарадници педагог и психолог, и тражили су да се дефинише прецизније шта су чије надлежности. Значај решавања проблема педагошких асистената истакла је једна мајка, иначе и наставник математике.
– И актуелни закон предвиђа педагошке асистенте као подршку деци са сметњама у развоју, али у пракси их нема. Нисмо у стању да поштујемо досадашње законе о образовању, раду, забрани дискриминације, да се деци као што прописи налажу осигура подршка, али зато навелико причамо о дуалном образовању. Да ли ће се министарство потрудити да реши питање педагошких асистената – питала је она.
Министар је закључио да ће бити прилике за дораду новог закона и амандмана са намером да се он побољша.
Писмена опомена наставнику – хуманитарни рад ученику
Нацртом ЗОСОВ-а први пут предвиђа се поступност при изрицању дисциплинских мера запосленима у просвети, уводе се писмена опомена и суспензија лиценце на пет година. Дефинисано је и да школа може упоредо са изрицањем васпитно-дисциплинске мере ученику да одреди обавезан друштвено-користан, односно хуманитарни рад под надзором наставника. Али, у том случају установа мора да води рачуна о узрасту, здрављу и достојанству ђака и да о свему обавести родитеље. Предвиђено је и формирање општинских савета родитеља.
Вероучитељи траже посао на неодређено
Предавачи верске наставе, на расправи о кровном образовном закону, захтевали су да се њихов положај изједначи са другим просветним радницима, да им се омогући да заснују радни однос на неодређено време, да сви вероучитељи морају да буду на листи наставника верске наставе коју на предлог цркава одобрава министар просвете. Тражили су и да школе сносе одговорност ако не обезбеде услове за реализовање верске наставе.
– Врло сам вољан да прво то решимо. Принцип равноправности ћемо променити изменама и допунама закона чим држава изађе из забране о запошљавању и то је једино могуће у овом тренутку – одговорио је министар Шарчевић вероучитељима, појашњавајући да вероучитељи нису усамљени у невољном статусу на одређено у коме ради од 17.000 до 20.000 просветних радника.
Аутор: Миленија Симић-Миладиновић
Извор: Политика