„Ако би ЕУ одлучила да Србију прими без Косова, то би значило да Србију уопште ни не жели“, изјавио је председник Николић за бечки дневник „Пресе“. Крај наведеног извода требало би да гласи „то би значило да Србију уопште и не жели“, али грешка није до председника (можда је разговор водио на немачком језику), већ до Танјуга који је интервју превео и пренео.
Правило је веома једноставно, а помало подсећа на експлозивну хемијску реакцију: везник „НИ“ у контакту са „НЕ“ постаје „И“. У складу са тим, исправно би било једино „на чистац и не планира да излази“, „и не може да се каже да је заказао“, „фотограф који и не живи на Сајлову“ и „на крају [се] ништа битно и не каже“.
Много веће муке задаје правило којег смо се дотакли прошле недеље, поменувши језички лоше скован (али у контексту уметничке слободе допуштен) назив бенда Ничим изазван. У српском језику, за разлику од енглеског, примењујемо двоструку негацију. „Немам никог свог“ свакако не значи (системом минус и минус дају плус) – „Имам неког свог“. Зато нећемо рећи никад прежаљени отац, већ никад непрежаљени отац; уместо никад заборављени догађај рећи ћемо никад незаборављени догађај; за рат нећемо тврдити да је ничим изазван, већ ничим неизазван. Ако сте и даље сумњичави, знајте да су облике које смо овде навели као исправне користили и књижевници попут Иве Андрића и Исидоре Секулић.
На крају, признајмо: можда је превише ситничаво бавити се финесама у области негација ако узмемо у обзир да многи не знају ни основна правила, а притом се не стиде да своје не знање свакодневно приказују на друштвеним мрежама, ни необазирући се на чињеницу да се са ничим не представљамо тако јасно као својом писменошћу. Непознати аутор се досетио да на пословицу „Одело не чини човека“ дода опаску „али чини господина“. Исто је и са језичком културом.
Стефан Јањић
Универзитетски одјек