Писменост небитна чак и на такмичењима из српског језика

 
После одлуке донете пре три године да правопис није важан на малој матури и да осмаци добијају бодове и за неписмене одговоре, исти принцип уведен је чак и на такмичењима из српског језика и књижевности.
6_32457
Протеклог викенда, на општинским такмичењима из књижевности за ученике седмог и осмог разреда из целе Србије, као тачни одговори признавали су се „ђура јакшић“, „први светски рат“ и слични примери неписмености.
Тестови за Књижевну олимпијаду, као и решења и упутства за оцењивање, стигли су школама за Друштва за српски језик и књижевност. Према речима више наставника српског језика, речено им је да ће правопис узимати у обзир на градском такмичењу, али да на општинском могу да игноришу погрешну употребу малих и великих слова и сличне грешке.
„Нигде у упутствима за оцењивање тестова не пише да су дозвољене правописне грешке, али смо усмено добили такве инструкције од Друштва за српски језик. Овакви пропусти толирешу се последњих година, од када је уведено да на малој матури није битан правопис. Овог пута питали смо конкретно за погрешно написан Први светски рат и имена и презимена исписана малим словима и добили инструкције да такве одговоре признајемо“, каже наставница која је прегледала тестове на територији београдске општине Звездара. Она сматра да се у неким одговорима исувише цепидлачи, док се толерише да чак и најбољи ђаци, који се такмиче из српског језика и књижевности, не знају елементарна правописна правила.
Слично је било и на Врачару, где су деца добијала бод и ако су Ђуру Јакшића, Васка Попу или Душана Радовића написали малим почетним словима. У неким другим крајевима, међутим, кажу да овакве грешке не би толерисали.
„Ни ја, нити моје колеге из Друштва за српски језик Моравичког округа не бисмо дозволили такве грешке. Истина је, годинама већ постоји тенденција да правопис није битан. То је прво демонстрирано на завршном испиту, али превише је да буде и на тестовима за надарене ученике. То да можемо да игноришемо правопис никада није било написано званично, али је то прећутно дозвољавано, па чак и подстицано“, каже председница Друштва за српски језик Оливера Крупеж.
Извор: http://www.021.rs