Драги Деда Мразе
Ја сам једна десетомесечна беба и пишем ти зато што је моја мама састављала некакве листе жеља за моје поклоне и слала их људима. Желим да ти кажем да та њена листа никако и ни на који начин не осликава моје жеље. Само ми фали још један плишани меда и нове уметаљке.
Знам да си се већ наоштрио да збијаш шале о томе како бебе и тако желе само кутије и тоалет-папир који могу да размотавају. У реду је, Деда Мразе. Наравно да желимо то. Али имамо и много других жеља, много других ствари које бисмо силно желели да добијемо.
Моја листа налази се у наставку. Желим ти угодне празнике.
Детаљан списак мојих божићних жеља
Најдражи Деда Мразе, за Нову годину, желим следеће:
Овај пуњач за лаптоп
Желим овај пуњач за лаптоп више него што сам икад ишта желео. Молим те. Такође желим и оно наранџасто дугме што светли кад се пали и гаси и оне беле налепнице које стоје на свим пуњачима. У суштини бих био задовољан једном гомилом различитих пуњача, али стварно волим баш ове што моја мама има испод стола одмах поред клима-уређаја (чији даљински такође желим).
Овај зидни центар за забаву
Стварно не разумем зашто ми мама брани да се са овим играм. Па очигледно је да је то дечја играчка!
Кључеве од куће
Баш бих желео један сет кључева. Да бих их жвакао, разуме се. Само метални кључеви долазе у обзир. Молим те не купуј ми пластичне, нисам ја растао на дрвету. Знам да пластични кључеви нису ПРАВИ кључеви.
Свачије наочаре
Скидам ово са буквално сваке особе која их носи. И моментално ми их одузму и врате особи од које сам узео. Зато бих волео да имам један пар својих. Такође за жвакање.
Садржај овога
Много бих волео да се садржај овога испразни на под. Нарочито ствари попут коришћне вате и конца за зубе. Ако би узео само садржај ове кофе и убацио у мој пакетић и то би било сасвим довољно. Кофа не мора.
Рупа у паркету
Каква необична егзистенцијална дилема. Сате сам провео гледајући у ову рупу и гурајући прсте у њу. Знам да не могу да „добијем” рупу, јер рупа није нека ствар коју можеш да добијеш. Рупа је појава. А опет, ово би требало да буде списак ствари које желим да добијем, а ја ову рупу желим на начин на који је Ганди желео мир. На начин на који пас жели стално да ми лиже лице. На начин на који моја мама жели да престанем да јој скидам наочаре.
Ову ствар која је понекад по целом стану
Појма немам шта је ово. Знам само да чим је узмем у руке и кренем да приносим устима не бих ли осетио њену слатку мекоћу, моја мајка дотрчи у паници вичући: „ПРЕСТАНИ ТО ДА ДИРАШ! КОЛИКО ПУТА НЕДЕЉНО МОРАМ ДА УСИСАВАМ ПРОКЛЕТИ СТАН!”
Храну за псе
Сваки пут кад се приближим овоме, неко ме одвуче. Па, ако не желе да то стављам у уста, зашто је онда на поду?
Једну ову ствар
Појма немам шта је али је сигурно јако забавно јер моја мама гледа у њега по цео дан.
Овај пост је преузет и прилагођен са блога The Ugly Volvo.
Приредила: А. Цвјетић