Пјетро Копиц је једном приликом испричао следеће:
„Написао сам писмо својој мајци. У њему сам јој изразио своју љубав и захвалност. Писао сам јој како се сећам њене љубави према мени, како је бдела 
нада мном кад сам у грозници лежао беспомоћан, како ме је пазила и штитила, како се мучила да ме школује, како ме је дочекивала и испраћала…
Писмо је било написано из свега срца, пажљиво састављено, препуно љубави. Имало је само једну једину ману: написао сам га тридесет година након њене смрти…