Kad jednog dana na to dođe red, naučiću te da kažeš “Hvala” i “Izvinite”. Te dve reči spasile su me mnogo puta.
Kad jednog dana na to dođe red, naučiću te da kažeš “Ljubav”. Da budeš ljubav i seješ ljubav. Jer poznato je, da kako seješ tako ćeš i da žanješ.
Kad jednog dana na to dođe red, vodiću te u sve biblioteke i pozorišta, da svoju slatku i lepu glavicu načiniš svestranom i pametnom.
Kad jednog dana na to dođe red, ješćemo sladoled u pauzi između dva kruga rolerijade na keju pored Dunava.
Reći ćeš mi kako u tvojoj grupi u vrtiću postoji jedna drugačija devojčica sa kojom ti posebno voliš da slažeš kocke i igraš se lutkama. A ja ću ti reći kako je sasvim u redu razlikovati se, i da svi imaju jednaka prava na život. I da ćemo je idućeg puta povesti sa nama na sladoled.
Kad jednog dana na to dođe red, plakaću jer si iz vrtića donela svoj prvi osmomartovski crtež na kome sam ja.
Kad jednog dana na to dođe red, ići ćemo u Ulicu otvorenog srca i nositi crvene noseve u znak podrške.
Pevaću ti pesme i pričati priče. Učiću te slova, brojeve, oblike i boje.
Naučiću te da nikad ne osuđuješ, da budeš svoja, samouverena i empatična.
Kad jednog dana na to dođe red, reći ću tati da te podigne da na vrh jelke staviš zvezdu.
Da gledaš u zvezde, i pronađeš svoju.
Da veruješ u magiju i da je sama stvaraš.
Kad jednog dana na to dođe red, poljubiću te i poći sa tobom za ruku u tvoj prvi školski dan.
Kad jednog dana na to dođe red. A svaki dan je za nešto stvoren.
A svi su moji dani stvoreni za tebe.
Da ih sa tobom delim; da se zajedno smejemo, radujemo, grlimo i volimo.
Jednog dana, znam zasigurno.
Autor: Sanja Mitić, vaspitačica, mama, autor bloga saninaobloga.video.blog