Преносимо писмо које је Тања Митић добила од своје ученице. Мислимо да би сваки професор био поносан да има оваквог ученика.
“Поштовани професоре/поштована професорка,
Пре свега, надам се да сте добро и да се чувате.
Нећу бити у могућности да ажурно предајем домаће задатке и пратим мејлове, наставу преко Гугл учионице и остало, барем не још неко време. Разлог је то што се бавим 3Д моделовањем и штампом, са једним колегом штампам маске и визире за медицинско особље нашег Клиничког центра већ десетак дана. Не назире се крај нашем послу, сигурно сте чули да има здравствених радника који су такође заражени, стога смо добили и овлашћење да се крећемо током полицијског часа. Како би штампачи били укључени 24 часа дневно, свако од нас проводи најмање 12 сати поред њих, али ту су и састављање одштампаног и достављање КЦ-у, тако да смо већ претворили канцеларију у стамбени простор. Не очекујем толеранцију нити било шта томе слично, само Вас обавештавам да, нажалост, у скорије време нећете добијати мејлове од мене. Чак нисам имала времена ни да свакоме посебно пишем и шаљем мејл, већ сам саставила овај који ће бити прослеђен свим професорима. Потрудићу се да благовремено регулишем све своје обавезе, али у овом тренутку то никако није могуће, надам се да ће ситуација почети да се смирује како бисмо се сви што пре вратили својим животима.
Такође се надам да и Ви своје време користите продуктивно, код куће, са својим породицама.
У прилогу ћу Вам оставити и неколико фотографија, у случају да Вас занима како процес штампања изгледа
Срдачан поздрав!”